Српски технички лист

| | |

о

На месту где се Честобродица улива у Грзу, траса заилази доста дубоко у долину Грзе.

Сад опет наилазимо на усеке и насипе, који су овде већином у земљи, те су за насипе грађени делом материјални ровови, који су се показали као непрактични због задржавања воде, која се са брда слива у њих, а делом копају земљу из брда.

Чим траса пређе са овог насипа мостом, — коме су тек почети стубови да се фундирају, — на велики засек, настаје део трасе, који по свима знацима казује да неће бити дугог века, ако га још и у самом току рада не буду морали напустити.

Земљиште је овде веома валовито, што је пред знак клизању — Вшзећипо-у, — којег се сви боје, и највише труда улажу да га, у колико је могуће спрече.

На једном делу засека имали смо прилике да видимо терасе, којима је задатак да задржавају земљу са насипа. Ту је и највећи успон од 2890.

Идући даље трасом наилазимо на чешће „шлицеве“ и потколе (,штолне“) којима траже воду, управо непропустљив слој земљишта, како би воду могли хватати и спроводити испод насипа по 'првом и главном принципу код склизнавања — Кифзећипе-а.

уШлицеви“ као и „окна“ на много су места само отпочети, али на неколико места отишло се при. лично у брдо и у дубину. Ваљда је највећи онај шлиц што је дуг неколико стотина метара, а најнижа му је тачка 10 м. испод површине; одавде се шлиц грана лево и десно, да би прикупио околну воду, која ће се шлицом провести испод насипа. Шлиц ће се по свршетку рада донекле засути трпанцем — извршиће се дакле дренажа, за коју је нарочито позван, као и за грађење тунела, чувени мађарски инжењер г. Кењвеш Тет, који је већ до садс успехом извршио неких 14 тунела, па је чак пронашао и нову методу за обзићивање тунелског профила.

Да би видели рад у поткопу — штолни, — нарочито подупирање профила спреговима, ишли смо у један од њих на дужину око 40 м. Он служи за тражење воде, али ће се, као и шлицеви, засути доцније делом ломљеним каменом а делом земљом, те ће служити као канал за дренажу. Слично овоме видели смо подупирање профила и у започетом поткопу за тунел на „Столицама.“

Идући „Столицама,“ траса има доста кривина, које су обележаване у своје време поларном методом.

Пошто је већ било доцкан, то, да би смо скратили пут — ударимо место трасом друмом, упутивши се „Столицама.“

На овом делу, видесмо из уздужног профила, да ће доћи и највећи објекат на овој тако интересантној прузи. Оредину заузима гвоздени мост од 40. м. а с крајева долазе камени мостови од по 15 м. распона.

" Код самих „Столица,“ траса се у хоризонталној пројекцији обвија у виду наочара и пролази кроз два тунела, од којих се један почео пробијати, и у који смо, као што мало пре рекох улазили.

Пробијање је извршено на дубину од 20 м. отприлике, и тад се појавила вода, те су морали правити одводни канал.

Више самог тунела намештене су провизорне скеле за сместиште песка, који ће се, због недостатка природног, израђивати вештачки од камена из оближњег каменог мајдана.

На 1. км. од тунела води провизорни колосек за вагонете до самог мајдана, из ког ће се камен за песак добијати.

Машина је баш у монтирању али нам је г. инжињер објаснио, да ће по горњој скели довлачити камен из мајдана и бацати у направу, која ће ломити камен, и после тако изломљен камен иде под ваљке, који тај камен измрве и просијавањем кроз сита добијамо песак.

Испод сита ће се налазити левги — свега че-

| тири, — кроз које се сваки вагонет пуни песком, и

одатле се одвози код тунела, где се код мало пре споменутих, скела депонује, а одатле употребљује за зидање — обзиђивање.

Како је већ био пао мрак, то се прилично заморени, али ипак сви расположени пожуримо натраг у Св. Петку. На путу нас причекаше веома предусрет_ љиви инжењери там. секција г. гг. Јањушевић, Станић, Станковић, Соколовић и г. Оиринг, који су нам били при руци, показавши нам и објашњавајући све, што је за нас било од интереса.

Мало поткрепљени вратисмо се у Св. Петку, где смо у пријатном разговору и расположењу остали дубоко у ноћ, и тек се пред зору растали од наших срдачних домаћина, поневши отуд, лепе успомене и обогаћени у неколико практичним знањем, које је неопходно за разумевање теориске наставе.

Завршујући овај извештај, мислим да би Технички Савет добро учинио, ако би нам дао прилике да с пролећа опет обиђемо радове на овој прузи, јер ће тад настати и обзиђивање тунела и извођења ових већих објеката, који ће за нас имати великог интереса. Исто би тако добро било (ако би имало могућности наравно) да обићемо и радове на Овчарско-Кабларској клисури, који ће бити, како смо чули још интересантнији зато што ће то бити радови друге врсте.

20 — Х — 907. год.

_ Београд Ставислав Јосифовић техн. ТУ. год.

О миша љааеаствлер стелу ливвавнт ши