Српски технички лист
46
Писма Уредништву
Од г. ]. Омедеревца примило је уредништво ово писмо. ; |
У броју 4-ом „Српско Техничког Листа « ау чланку »Рад Удружења Српских Изжињера и Архитекта“ нетачно је изнет мој први говор — који сам држао на скупу брп. Инжењера и Архитекта на дан 27. Децембра прош. године. Мој цео говор испараклисан је тако, да се управо не зна, шта сам и рио, као и шта сам хтео рећи. Молим г. Председника да изволи мој први говор у првом наредном броју Техничког ·Листа, те да би читаоци били тачно обавештени шта сам тада говорио.
На скупу Орп. Инжењера и Архитекта говорио сам следеће: |
„Партизанство је узрок што је ова честобродичка афера оваква изашла на јавност. Опозиција је у скупштини хтела да нападне владу, и ми смо инжињери испали томе свему криви, ја нећу да говорим о недаћама у Француској или у Немачкој, него ћу да Вам изнесем примере у најближој околини, где су се веће
како сам гово-
отштампати,
недаће догодиле па нико тамо не криви "само инжињере. Мађари су потрошили 10'000000 форината на регулацију Ђердапг, па опет не могу да плове лабе, кад је мала вода. У нашој близини, варош Панчево, потрошило је 200 000 форината — око 450000. дин, за регулацију реке Тамиша, да велике гађе улазе Гамишем у варош. Па по свршеној регулацији, кад је мала вода, и мале локалне пађе не могу улазити; нико због тог не прави ларме. Тако у Техници.
Господо! Ви кажете да је требало извршити сондажу; па пепо! На сталаћском мосту извршена је сондажа: требао је темељ ићи испод најмање воде 8.50 м. дубине и онда је решено; да се фундира пневматично А, кад је извршена фундација, испао је темељ само 6.60 м. дубок, дакле могло се радити и помоћу оплате и бетона, као што је фундиран мост код Трстеника, где се ишло 7.00 м. дубоко испод најмање воде. Да је онај инжењер, који је вршио сондажу имао искуства, он би по удару великсг длета осетио, где је камен и ми не бисмо фундирање тако скупо платили.
У Министарству Грађевина ради се на длаку па и тамо има малера. Краљ Петар хоће да озида цркву у Тополи, и да утроши 300—350 000 динара; али, према израђеном плану, треба црква да кошта 700 000 динара, без иконостаса и украса, а кад буд: готова коштаће 900'000 динара.
Господо ! Пре лицитације обишли смо пругу: ја г. Савчић, Г. Катић, Г. Вуловићи Г. Влад. Тодоровић и онда нико није рекао „да траса не ваља. За све нас била је онда добра, а сада свима не ваља»!
Господо. Г. Шифер је обишао трасу, да ли сам или са Г. Кењвеш Тотом ја не знам; али доста дао је најевтиније цене и њему је лицитација одобрена.
Г. Шифер је добар предузимач и вешт човек. Он је дао Г. Кењвеш Тоту у израду тунеле (мађарском инбио је експерт за Сталаћски тунел, кад је тунел попустио). Г. Коњвеш Тот је старији
жењеру и предузимачу,
човек, учио је технику, па напустио, одао се грађењу железница, па као барабе, био при грађењу у Француској, Немачкој и Аустрији и стекао велико искуство, аи иначе као оштроуман човек. постао експерт за тунеле и клизаво земљиште. Маџари да би га још боље одликовали, даду му диплому инжењера. Он је код наших инжељера својим искуством успео, да се траса напусти, а г. Шифер отресе тешког посла и заради, па
колико било,'а може бити, да би иначе на том раду изгубио. Да су наши предузимачи узели тај рад Че-
стобродица би била саграђена. Господо. У Честобродици се трасира скоро 15
| година, па и сам наш „Технички Лист“ донео ге ко-
лико је, и да је много новаца утрошено на траси. рању железница. Ми за 20 година нисмо скоро ништа железница саградили, а сад су економне прилике токове, да их морамо градити. У Честобродици постојале су две три трасе и Г. Врад. Тодоровић као министар, који је отпочео грађење, узео је г' Јована јирачека инжењера, који је градио железнице код нас,и трансверзалне у Чешкој, и он је обележио трасу преко Обрадових Столица. Комисије нису се сложиле, која је траса најбоља, и онда је садању трасу Г. Министар узео кео најбољу, коју су Г. Поповић и Бабовић утврдили: Сада смо сви криви и прави. Јирачекова од наших инжењера поправљена траса, не иде кроз клизаво земљиште у Суваји, колико сам видео, и најбоља је господо. Који ради тај и греши, па и ми инжењери. Наш је рад сваком на видику, и сваки га критикује, па и сељак, а нико не зна колико је на то труда и зноја утрошено. Да смо ми сложни, као што је напоменуо г. Главинић, за нас би боље било. Него све један другом налазимо мане и грешке, и хоћемо да их поправимо, а то за то што немамо искуства,“ —
И овај је мој говор саслушан са пажњом. При крају дебате у тој седници, кад се захтевало, да се то питање реши, ја сам тражио и добио по други пут реч, окуражен говором г. Огњана Кузмановића, а у речима :. „да су наши предузимачи овај посао у Честобродици примили у израду, он би био извршен.“ А како сам био уверен, да је г. Џифер узео Кењвеш Тота за предузимача, зато да овај својим великим искуством упливише на наше инжењере, да се отпочета траса напусти и Г. Шифер спасе од штете и бар. нзшто заради, ја сам у том смислу отпочео говор. Г. М. Ј. и његови једномишљеници повикаше: „нећемо да чујемо о Кењвеш Тоту"“; не стоји да сам ја „на дугачко и широко“
„причао о Кењвеш Тоту, Шиферу, и недаћама на тех„ничким предузећима у другим државама, па упоре-