Српски технички лист
»Ђујући те недаће са недаћом у Честобродици и » спрему и искуство страних инжењера према нашим »српским инжењерима у неодређеним изразима, про„тканим са саркастичном шалом велио, како је цело „то Честобродичко питање тако ситна ствар да о уњему не вреди ни говорити. -— Овако шаљиво »сватање и третирање овог питања „од стране Г. „Смедеревца е.6с. егс...." као што је у извештају унаведено.“
Жао ми је што управни одбор који је уједно и
редакциони одбор, дозвољава, да се такве нетачности
штампају у Техничком листу.
Примите, Господине Председниче, уверење одлич-.
ног поштовања од. Аранђеловац 30. јануара 1908. год. ј Јована Смедеревца _ енжењера |
од г. М. 7. Валенте примило, је уредништво ово.
писмо. У своме говору на месном скупу нашег удружења
'
ма на
од 27. Декемб, пр. год. г. В. Вуловић изнео је између осталог и то: да се и веће катастрофе могу очекивати на прузи Зајечар — Неготин, јер се тамо ради готово без икаквог плача, пошто су сви податци прикупљени при трасирању потопљени у Дунаво и сад св само повлачи траса од ока. Ово. тврђење г. В. истини.
ни у колико не одговара
У Дунаву није пропао ни један план, већ само један део тахиметарских књижица. и карнета скица од.
„снимања пруге Вражогрнац— Романов — мост. Колику
важност ови податци имају, кад су већ послужили за састав ситуационог плана, то зна сваки инжењер. Губитак, њихов ни у колико није могао утицати на само обележавање трасе.
Кад планови никакви нису пропали онда сва остала тврђења г. В. о повлачењу трасе од ока и т,п. сама по себи отпадају.
Неготин 29. јан. 1908, год.
М. 2. Валента
БЕИТЕ ШЊЕ
Напепзге-ски тунел Да би се поправила веза између Базела и Готхарда са 1,0већђегев-от односно Симплоном пројектује сад швајцарска желез. дирекција ниско положен тунел кроз брдо Напепзђет.
,
На садашњој северној рампи Хауврштајске пруге од Б1ззасћа до ГАшШејтреп, на дужини од 10 КМ. износи 21 и 22%«, а пад на јужној деоници од улаза у стари тунел код ГашШејутови па до Аате-ског моста код Олтена на дужини од 6,2 км. износи 26'%6.
Успол поправљене Хауенштајнске пруге износиће на отворгној прузи највише у а у тунелу само 1,59/ , на северној страни и 7,5 до 7,19) о на јужној, Тунел ће бити дугачак 8,5 до 9,5 километара. Трошкови ће око грађења изнети око 16. милиона марака или 20000000 динара.
Извршење овог тунела оптеретиће према томе рачун добитка и губитка, кад се ануитет рачуна 49) за 640000 марака или око 800000 динара. Али ће смањивање успона на прузи 5ззасћ — ОЊеп од 2690 на 10%/, донети велике уштеде на експлоатацији и то ће износити већ у првим годинама преко 800000' ма-
рака што одговара капиталу од 20000000 марака. Ова |
промена у полсжају тунела кроз Наџцепзфет учиниће, да ће се јако повећати транспортна моћ не само поменуте пруге већ и свију осталих железничких пруга у Швајцарској.
Ј.
Највиши димњак на свету. Предузеће „Алфонз Кустоди и комп.“, подижу за бостонску „Метал Ливницу« један а који ће бити висок 506 стопа или 151.8 метара, и кад буде готов то ће бити највиши димњак на свету, јер ће превазићи до сада највиши у Халсбрику код Фрајберга за 46 стопа или 13.9 метра.
Чиста шупљина новог димњака изнбси 50 стопа или 15. м. а спољни ће пречник бити 75 стопа или 22.5 метра.
Овај димњак одводиће у минуту 4 милиона куб. метара ливничких гасова. Па како исти садрже много киселина, то ће унутрашњост димњака бити обложена 0.10 м. дебелим цигљама, које су издржљиве против нагризања ових киселина, а цео димњак зидаће се малтером, такође постојаним против нагризања киселинама. |
Облога од цигаља извршиће се тако, да измећу ње и главног зида остане шупљег простора, јер на сваки 6 до 9 метара озидаће се изнутра прстен, на који ће се поставити облога од цигаља против нагризања киселинама.
Готов димњак имаће тежину око 16000 тона а утрошиће се до један милион динара.
У случају, да промаја не буде довољна, димњак ће се моћи наставити у висину још за 18 м. и тада би имао висину 169.89 м,
К. Т.В. "В. М. П.