Српски технички лист

ПН

6.) При прорачунавању смичућих сила-у гвожђу треба узети у обзир пресек свега гвожђа —" металног скелета — што се налази у пресеку под углом од 45• од места где се оне траже. |

7) Као допуштена напрезања у кгр. на 1 см= пресека узеће се за разне врсте следеће вредности.

градива

Мартиново топљено гвожђе; (љуто ковно гвожђе) 75044 |, за све слободне отворе а на чисто »истезање“ где је [, == слободни отвор у м; 600 за све слсбодне отворе а на смицање;

Бетон; 35" скгр: до 2 м. распона | 30 у преко 2 м. до 5. м. распона 5 25 „ преко 5. м. распона |“

на

4,5 за све распоне а на смицање.

Као адхезиона сила између, грожђа и бетона може се узети 4.5 кгр. за 1 см“ површине гвожђа.

8. прорачун носача од армираног бетона треба да је што простији и што прегледнији.

8 ОЕ. Ј. и А. У. (Продужиће се)

К. Б.

КЊИЖЕВНОСТ.

Професор Д-р Стеван Марковић:

Лекције из Теоршске Физике. За. ученике УниВерзитета. Друга свеска: теориска наука о светлости. Са 107. слика у тексту. Страна 9237. Београд 1907. Штампано у Државној Штампарији.

После приличне паузе од десет годена угледала је света друга свеска дела г. Д-р Ст. Марковића, чији наслов горе исписасмо. Али и у том међувремену г. Марковаћ није седео беспослен. већ се потрудио да задовољи и онај други, и то већи део својих слушалаца на, Техничком Факултету пређашње Велике Шкоге а данашњег Универзитета. Тако је у години 1898, опет у угледном издању Државне Штахмпарије Елекшрику од Е. Жерара, а у години 1904, две свеске: Термодиномике и Теорије термичких машина.

Ма да је г. Марковић по својој стручној спреми тшеоретички физича;, ипак га ми техничари радо убрајамо и у каше људе, јер г. Марковић кроз дужи низ година са успехом предаје и два важна предмета Електрс-технику и Термодинамику.

С тога и жалимо што нам простори сврха нашега Листа не допуштају да се опширније позабавимо са радовима г. Марковића из Теориске Физике. Јер ма колико, на први поглед, изгледало да Теориска Физика нема велике вредности за техничаре, игак не треба никако сметати с ума, да су баш студије Теориске Физике знатно припомогле да се у последњим

објавио :

деценијама дође до напретка тичне технике Примера ради наводимо само прецизност у конструкцији код модерних термичких машина или код оптичких инструмената за геодетске цељи.

На овом месту морамо се задовољити изношењем кратке садржине г. Марковићеве књиге.

на многим пољима прак-

У уводном делу г. Марковић излаже принципијелна питања из познатих теорија о суштини светлости, дајући првенство Умдулаци оној — таласастој теорији, пошто се једино по Њој могу систематски изложити и протумачити све светлосне појаве. Тога ради у 1 глави и изложена је општа кратка теорија таласавог кретања, а у П глави, разрађена специјално индулациона теорија светлости. Глава [Џ. Ми У говоре о трима интересактним светлосним појавама; интерференцији, дифракцији и поларизацији. У глави МТ. г. Марковић говори о двојном преламању светлости, а цела УП — последња — глава посвећена је теорији двојног преламања по Ј. Стефану. И овом приликом г. Марковић поклања особиту пажњу радовима свога великог учитеља Д-р Јосифа Стефана, чијој је сени и посветио прву свеску својих Лекција и с тога препоручујући овај последњи рад г. Марковића слушаоцима, којима је намењен, истичемо и овај леп пример пажње, који би у многим приликама могао да послужи као углед Д. Б.

БЕЛЕШНЕ.

Насипање земље помоћу железните на ужетима. (Америчке _сека које је подупрт двама кабловима — (ужета од

(јед. Државе). Железничка пруга у мрежи Гаке Егје апа Рибађиго КаПуау која се сад гради између ОТеусјапа-а,

и Рибзђита-а прелази насипом преко мочвара који је

дугачак 2 километра сем тога и преко рукавца језера од 120 м. највеће ширине и око 30 м. највеће дубине. При извршењу ова два насипа, пустили су да возови, који доносе земљу за насипање, прегазе преко коло-

'плетених жица). Опис тога донеле су новине Епрјпевппез Меу5 од 10 октобра пр. г.

да извршење првог насипа, која је местимице висок 7- 10 метара а радио га је предузимач М. А,

„Мазе!, покушали су да поставе колосек на макграма

које би се ослањале на платформе од греда и фашина положених по земљишту (холандски платформи). Ова