Српски технички лист

је и успело свуда сем на једној деоници око 300 метара дужине, на тој деоници све је утонуло за неколико метара неколико дана по почетку насипања. Затим су

покушали да изврше насип помоћу високих макара са .

којах се вагонети изручују, као што је то обичај у Америци. Али и ово је тонуло. Најзад ипак се неколико тих високих марака одржало и то су биле сталне тачке за које су могли притврдити кабло за колосек.

Каблови су од галвачизираног челика имају 40 м. м. пречника а размакнути су 1,52 м. једно од другог, на њих су положени прагови на једнаком размаку и притврђени нарочитим На праговима је колосек по ком се крећу вагонети за

витким везама.

насипање,

На једном су крају оба кабла чврсто била притврђења за земљу. Зарад тога је у земљи израђена нарочита дрвена конструкција усправних и положених греда, што је заватило преко 3 метра дубоко а толико и у ширину. За ово притврђивање изабрали су доста одавна насута места, како би земља била колико толико чврста и веза осигурана.

„Друга два краја кабла притврђена су била за висок стуб, који је био фундиран на шиповима. Остале делове каблова носили су или дрвене макаре или зидани стубови.

Први потпорни стуб био је подигнут на преко

60 метара далеко од почетка насипа који се имао извршити. Остало је било много неподупртог дела кабла а није било чврста земљишта ни за подизање зиданог стуба нити за дрвене макаре те су зато од места до места кабло колосека подупирали уздужним каблом да се не би колосек много извијао у страну, и да не би лелујао. Ове попречне каблове притврђивали су на високе дрвене мекаре подигнуте с једне и друге стране насипа на сразмерно здравом вемљишту. Локомотиве су догурале по четрнаест вагонета пуних земље до близу главе насипа. Ту се воз делио на, пола те је првих седам вагонета локомотива гурала даље, по овом чудном и неукрућеном колзсеку, до места где се земља изручује. Других седам вагонета били! су за то време одведени на други колосек, који је положен по чврстој „земљи. Лоломотива међутим никако није наилазила на лебдећи колосек. Кад се вагони испразне онда се одвуку у страну и привуку других седам, да се с њима исто тако поступи. Рад се вршио само дању јер је требало радити опрезно и пажљиво. Ноћу су само проширивали већ "насути насип. Зарад тога су поред главног, средишног, колосека дуж већ подигнутог насипа, положен а још два колосеса, један с једне други с друге стране, и оба повезана скретницама за средњи колосек,

Проширивање насипа напредовало је с истом брзином којом и насипање. Само је иза насипања средане проширење заостајало за сталну меру.

Радиле су две групе раденика. Једна од 31/, часова изјутра па до подне а друга од 1 часа по

подне до 9:/% у вече. Они с

у месечно могли насути до 30 000: кубних метара зем

ље.

Ужета о којима је висио колосек повила сулсе била испод нивоа насипа и с тога су морали земљу подбијати под прагове. Озо се вршило из дана у дан при смени раденика од подне до 1 час по подне, Тада су и попритегли кабла ако је било потребно.

Други дао насипа преко рукавца језера Епе вршен је слично. Само што овде није било тешкоћа око подизања стубова га притврђивање и подупирање обележеног колосека јер је земљиште било чврсто. Каблови су на оба краја притврђени за земљу као и. у првом случају а колосек је био обешен о три висока стуба -— о'троје макаре. По један стуб је био близу краја кабла а трећи у средини између ових. Каблови су имали пречник 57 м.м., размак им је био 2,13 м Свако је кабло имало затегу, те су их могли при-

тезати како напредује насипање и како изискује потреба.

На та кабла били су притврђбена попргчни носиоци

онако исто као што су упрвом случају били за кабла

непосредно притврђени прагови. Ови попречни носачи примили су на се уздужне који су тек носили прагове. Међусобно је била сва дрвенарија везана шрафовима.

Месечно су насипали 135 000 кубних метара. Овај обешен колосек коштао је 7 660 динара.

Сепе СтуП ХМ 14. 1908. Ј.

Маса за изолацију противу влаге. Понајтежи задатци у грађевинарству јесу: да се подруми у домашају подземне воде са свим сачувају од влаге и да се потпуно исуше зидови који су овлажени кишом и «снегом као и грађење за воду непробојних зидова.

У многим случајевима постижу се добри резултати употребом цементног малтера, али зато ипак није то потпуно и у сваком случају сигурно срество. Зато су и за изолацију зидова приступали, оном среству које се тако добро показало код дрвенарије-импрегнисању. Одавна је познато да зид омазан тером или извесним препаратима од тера не може да се овлажи докле год

премаз траје. Али на жалост такав се премаз дуго не држи. Он се од малтера одљусне и тад му је вреднсст никаква. Да би тер продро кроз цео зид и везао се неодвојно с. малтером Уупппег-ова фабрика битумена производи нарочиту емулзију.

Угаппег-ова битумен-емулзија је густа маса налик на тер. У тој маси су помоћу хемикалија преображени продукти тера тако, да се могу додати свежем цементном малтеру. С овим малтером маса гради хемијско једињење али тако да кад малтер веже, делићи тера издвоје се и попуне поре цементног премаза.

За справљање малтера узама се.као обично цемент, песак и вода. Па кад се малтер изради онда се додаје емунзија. Размера је 35 литара цемента, 109 литара оштрог песка и два литра битуменске емулзије. Овакав се малтер употребљује за малтерисање спољне површине,

Кад је притисак воде осредњи довољно је нанети малтера 21/, до 3 см, а кад је притисак воде јачи

онда је потребно 4 до 5 см. дебљине. Ј.

валија свим паници кану Каса