Српски технички лист

БРОЈ 10.

ХЛХ ГОД

=

У Београду 2. Марта 1908. год.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Нолосен наше главне пруге.

Данас ћемо се опет забавити питањем које смо у прошлом броју третирали само овај пут с другог гледишта. |

Има већ неколико година од како с осећа, да монге наше станице а нарочито Београдска, нису подесне нити довољно простране за велики промет робе, који у време сезоне извоза достиже необичне размере за сразмерно врло кратко време,

Сем тога сва роба је до скора из уну-

"трашњости Србије путовала махом на север

ка Аустро-угарским железницама; сва роба имала је да пређе високу вододелницу и Раљски успон; сви возсви морали су на раљском успону да приме помоћну запрегу или да остављају један део вагона.

Наш Раљски успон идући од Ниша ка Београду и Рипањски успон идући од Београда ка Нишу чине врло озбиљну теп коћу у саобраћају на нашој главној прузи; тешкоћу за коју би се требало постарати да се или отклони или ублажи.

За време сезоне извоза та се тешкоћа у толико већма осећа, што би се и без ње једва могао правилно савладати велики садбраћај за она два три месеца великог извоза.

Поправка је у том погледу није лака ни јефтина. |

Изгледа да се наша Дирекц. бави мишљу, да се тешкоћа око савлађивања те саобраћајне недаће отклони тиме, што ће се на тим успонима употребити тешке локомотиве, Доиста то јесте једно решење ком би се могло приступити тек под условом да се претходно појача колосек, као што смо наговестили у прошлом броју.

Друго би решење било, да се од Београда до Младеновца положи још један колосек. : |

Полагањем тог другог колосека могло би се постићи, да се за време сезоне извоза, који ће по свој прилици још за дуг

низ година бити у главном упућен на север, пренесе много већи број краћих возова 'између Младеновца и Београда но што је до сад било могућно.

Али полагсње овог другог колосека имало би својих теп коћа.

Кад се градила наша главна пруга, било је донесено решење да се сви велики о6јекти и тунели саграде за једнострук колосек и ако се у почетку од наше главне пруге очекивало врло много; очекивало да она као веза запада с истоком буде пруга првсг реда.

Услед тога било би потребно да се зарад полагања другог колосека израде као најзамашнији радови: још један Рипањски тунел и још један Раљски вијадукт.

Сва два објекта знатно би поскупили израду другог колосека.

Можда би се по цену заобилажења молга наћи и мало нешто рационалнија траса у појасу садашње пруге, али би и та имала готово све незгоде садашње преко Раље и Рипња. |

Међутим можда би се могло то питање решити и на други начин.

На место да се други колосек, који ће се кад тад и то не у врло далекој будућности морати полагати, положи упоредно са садашњим или бар приближно упоредно, могло би се везати Смедерево с Београдом преко Гроцке, ,

Тај би нов пут био истина много дужи но садашњи, али би био с мањим успонима те би се дужина пута могла можда компанзовати бољим саобраћајним приликама.

Дирекција би према приликама и потреби упућивала возове или преко Плане и Смедерева ка Београду или преко Младеновца и Раље.

И сама пруга Смедерево—Београд имала би свог промета, јер би додиривала доста