Српски технички лист

БРОЈ 10 а.

У Београду 9. Марта 1908. год

ХХ ГОД.

7

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Канализација Београда.)

ЕТ

Ниједно питање од свију т.з. великих радова ошнтине „београдске није за тако дуги низ година било на дневном реду, и изазвало толико бурних дебата и полемике у општинском одбору, јавности и стручним удружењима, као питање о канализацији Београда:

И кроз кратко време навршиће се три „децетије од како је оно истакнуто, па ипак ако се не би поправиле прилике, које су прошлога лета изазвале велики застој у започетим радовима, ми, или наши потомци, дочекали би можда да прославимо и полувековни јубилеум: „историје развитка београдске канализације“, пре него што бисеи

Београд могао уврстити у ред оних градова, који су срећни да имају ову важну здрав- |

ствено-техничку установу.

Како Српски Техн. Лист, у последње време, није улазио у детаљнију расправу питања о канализацији, то ћемо према једном раније датом обећању покушати да читаоце нашега листа упознамо са до сада извршеним радовима и изнесемо своје мишљење о њима. Напоменућемо одмах, да су та мишљења — ма како била субјективна и у овој прилици исказана у чистој намери и са дубоким уверењем да их таква, каква су треба објавити без обзира да ли ће се коме допасти или недопасти, и да ли ће се ко са њима сложити или не.

Неће бити без интереса да у овом првом, уводлом чланку саопштимо бар главне моменте из историје питања о канализацији, лослуживци се у главном подацима, које је

#] Пуштајући у Лист, без измене, чланке нашег сталног сарадника, радо ћемо дати места и другим члановима Удружења, који не би у свему делили мишљење писца, јер смо уверени, да јавно расправљање важних техничких питања може бити само

од користи за техничку струку у Србији, Ур.

г. 1. Стаменковић, проф. Универзитета и пређ. председник Стручног Одбора за канализацију изнео у књижици „Претходни радови за канализацију Београда«, коју је Одсек за канализацију издао пре две године.

До осамдесетих година прошлога века, када су већину у Одбору општинском сачињавали патријархални староседеоци Београда, врло је тешко било и покретати питања о увођењу новина и модерних техничких установа. Као карактеристика тога времена најбоље нам може послужити интересантна анегдота, коју овде наводимо: на дневном реду у Одбору општиче б>оградске било је питање о мало бољем осветљењу београдских улица. Један од главних „опозиционара“ узвикнуо је тада: »„шта ће Београду боље осветљење, уредни људи и домаћини седе ноћу код својих кућа. а ко хоће да лута, нека лута по мраку !“ А када му је један други од горњих добацио:; „шта ћемо радити ми одборници, када се доцкан у ноћ враћамо кући са одборских седница«“, — тада је овај београдски Катон лагано иззадио једно фењерче са парчетом лојанице и узвикнуо: „нека сваки понесе осветљење са собом, од куће, као што ја чиним |“

На седници од 4. децембра 1880 год. први пут је предложено од стране тадашњег председника општинског Ж. Карабиберовића, да се ради добијања потребних прихода за извршење водовода, #«анализације, школа, калдрме и других потреба уведе општинска трошарина. И тек када је у јулу 1884. год. | донесен закон о варошкој трошарини, почиње се озбиљније истицати намера да се приступи решењу свих питања, која се односе на модерно уређење геограда. У тој години и у следећим општина је готово рећи била преплављења понудама странаца: инжењера, предузимача и ловаца концесија,