Српски технички лист

—. 82 —

којп су се нудили да израде пројекте или

предузму израду канализације, кеја и других радова, који баш у то доба у јавности

и добипце звучно име. велики отштински радови. |

| Као први генерални пројекат за кана-

лизацију Београда, ма како да је примити-

ван, може се сматрати онај који је 1884, г.

израдио тадањи општински инжењер Дучев-

ски. По томе пројекту саградила би се два глаавна скупљача од којих би један, као што пројектант каже у свом извештају: „утицао испод града а другиу Дунав. што ниже од вароши.“ За уличне канале предвиђено је неколико типова према паду и количини воде. Канали би одводили не самко кишницу и помије него и сву садржину свију варошких нужника. Дужина канала за целу варош била би 48610 курентних метара, а за извршење било би потребно у округлој суми 6 милијона динара.

Почетком године 1885. нарочито општинско изасланство са тадањим председником општине Д-р В. Ђорђевићем на челу, пошто је пропутовало извесне стране државе ради проучавања општинских установа у већим варошима предлаже да се за канализацију Београда израде три пројекта и предрачуна и да се њихова израда повери овим стручњацима : Бан Мијерљу, творцу канализације Брисела, „Александру Ерду, који је израдио канализацију Данцига, Бреславе ит.д. и Ернесту Понцену из Париза. Овај предлог усвојен је и сва три стручњака примивши се израде пројеката и предрачуна тражили су да им се пошљу сви потребни податци. Тадања општинска управа тек је тада увидела да нема апсолутно никаквих података

па чак ни регулационог и нивелационог плана Београда, те исте године уступи Халачију израду планова за регулацију и нивелацију. Како је због рата морго настати и прекид у свима радовима а и Халачи се задоцнио са израдом планова, то је при крају 1886. решено да се израда пројеката за велике општинске радове одложи за доцнија времена а да се водоводи, канали и осветљење изврше путем концесије.

На расписани конкурс за концесије ја"виле су се у главном четири фирме, али захваљујући савесном раду једне велике комисије састављене из 14 одборника и 22 грађанина, све су понуде као штетне по општинске интересе одбијене, ма да је свака од њих имала и моћних заштитника међу тадашњим општинарима.

Тиме је године 1888. уједно завршена

и прва периода у решавању питања о канализацији, која се згодно може назвати „периодом лутања.“ Г. Стаменковић јеу мало раније споменутој књижици дао оваку оцену о дотадањем раду: »Ма да је јошу септембру 1884. године Александер Ерд из Берлина саветовао да сеу овом послу треба чувати претераног хитања, јер би се иначе много којешта могло погрешно извршити, и ма да је исти инжењер наговестио „да би дошло до основе за солидно рзвршење и успешно решење свију задатака, потребно је да доиста опробана снага проведе у Београду годину дана на претходним студијама и испитивањима“ ипак се томе савету није поклањала потребна пажњи, а то по свој прилици с тога, што се није знало, шта су управо то претходни радови и од коликог су значаја за правилно решење тих важних питања. Мислило се да се могу пројекти израђивати на памет, без икаквих података и без утврђеног програма од онога, који пројекте наручује. Остављало се да сами пројектанти или предузимачи погађају шта нама треба. Мислило се да се тако замашни радови могу сви скупа, у исто доба отпочети и свршити за две до три године и да у недостатку сопственог капитала можемо давањем концесија снабдети са свима установама, које су нам потребне.

Таквим погрешним или збуњеним схватањем користили су сестрани „ловци за концесијама“, па нашавши неколико заступника код нас, покушали су да задобију концесије за све „санитарно-техничке и трговинскосаобраћајне установе.“

Друга периода рада на канализацији почиње у мају 1890. год. извештајем једне стручне комисије, коју су састављали гл, Н. И. Стаменковић, Д-р М. Леко, Д-р Л. Пачу, К. Главинић и А. Алексић. У томе извештају први пут се стало на правилно гледиште и истакнута важност претх дних радова за канализацију, опксани су разни системи канализације, за Београд препоручен систем сиирања и најзад детаљно изложена потреба да је крајње време да општина београдска предузме мере против нагомилавања нечистоће у земљишту варошком те да тиме отклони један од узрока, због којих је Београд тако незграв.“ Последње речи наводимо дословце, нарочито због тега да би што боље пао у очи и факт : да се приликом једног спора, који још није дефинитивно окончан и о коме ћемо говорити детаљније у једком од идућих бројева, нашло у Министарству Грађевина после седамнаест го-