Српски технички лист

— 83 —

дина људи, који су ако не званично, а оно приватно слали београдској општини нетражене савете: да би општина требала да грађење канализације развуче на тридесет или педесет година да би само извесне приватне домаће установе биле у стању да излиферују општини грађу потребну за канализацију !

Пошто су прикупљени најпотребнији податци умољени су Смрекер, тадашњи руковалац грађења водовода и Хобрехт инжењер из Берлина, да израде два генгрална пројекта. Почетком 1892. ти су пројекти оцењени од стране раније споменуте, у неколико допуњене стручне комисије, која је препоручила да се оба пројекта примеи послуже као основа за израду детаљног пројекта, али да се усвоји главна диспозиција по Смрекеровом пројекту, по коме се сва нечистоћа имала изливати у Дунав. Пошто се у томе смислу изразио и Санитетски Савет својим решењем од 16. августа 1893 да се каналска нечистоћа са савске падине мора безусловно пребацивати у Дунав, приступљено је у грађевинском одељењу опатинском изради дефинитивног пројекта за канализацију. На овоме месту згодно је дотаћи се питања да ли је била баш прека потреба, да се Београду наметне тако скупоцена канализација пребацивањем нечистоће из савског слива у Дунав. Пре свега количина воде у Сави (при најмањем водостању које се јавља сваке године и траје највише 10—15 дана износи преко 600 уз у секунди) тако је велика према количини нечистоће са савског слива, дао коквом загађивању не може

бити реча. Бојазан пак о недовољној брзини |

воде била је неоснована, јер се није водило рачуна да глава скупљача и изливна цев могу се и морају пустити дубље у Саву те се нечистоћа не би изливала непосредно поред обале, где је брзина мала, :ли где при успору од Дунава има местимице лимана. То најбољ: потврђује диспозиција садањег савског испуста, који ће имати да испушта петогубо разређену нечисту воду и код кога крај изливне цеви допире готово близу матице (обала је конкавна) где дубина воде при најмањем водостању износи 6 метара, а брзина водене силази испод 0,50 м. у секунди.

И чувени професор /ертнер изразио је се у једној прилици: да се не треба бојати загађивања тако велике реке као што је Сава нечистоћом из једног дела вароши, и да изливањем нечистоће у Дунав испод

.

вароши није толико добивено за здравствене прилике, колико се мисли, јер се бактеријске клице могу да крећу и уз воду исто тако као и низ воду.

Нечистоћа из Земуна — а то мине можемо спречити — долази нам оном линијом што представља суток Саве и Дунава непосредно под бедеме београдске тврђаве. Најзад Чукарица, која све више постаје индустријски кварт Београда може исто тако за дуги низ година представљати опасан извор за загађивање савске воде, пошто нема изгледа да ће се у скором времену моћи и нечистоћа, коју дају индустријски етаблисмани и насеобине на Чукарици пребацивати на дунавску страну.

Према свему изложеном ми налазимо да је учињена грешка, што је, поводећи се више за мишљењем теоретичара и кабинетских бактериолога, напушт:но најприродније решење за канализацију Београда, које јен Хобрехт био узео за основу у своме пројекту.

Као што мало раније напоменусмо рад на канализацији био је упућен правилним путем, али на жалост то је трајало само кратко време. У августу 1894. год. тадашњи управник Грађегинског Одељења ложх. 7, Селесковић подноси Одбору општинском извештај о пројекту за канализацију Београда, који је израђен у Грсђевинском одељењу а на основу програма, који је утврдила стручна комисија. Као главне одлике овога пројекта можемо навести: |) што је и са савске и са дунавске стране изведена подела на горње и доње сливове, тако да се са највећег дела Београда могла вода каналима одвести гравитацијом без обзира на стање воде у Сави и Дунаву; 2) што је детаљно била израђена мрежа канала у најнасељснијим крајевима Београда и 3) што је избегнуто грађење сифона за одвођење каналске воде са савске подине у Дунав, а то је постигнуто миого рационалнијим и краћим путем помоћу тунела. Ми нарочито са задовољством истичемо овај последњи факт: да су сриски инжењери били ти, који су дали једну добру идеју, као што су то доцније признали и страни стручни експерти.

Међутим горњи извештај није ни изношен. пред Одбор, нити је пројекат слат Министарству Грађевина на одобрење. Место тога управник Селесковић смењен је са дужности и у „великим опатинским радовима“ завлада понова прави хаос,

Концем августа исте године председник општине М. Богићевић извештава Одбор »да има неколико понуда за зајам у вези