Српски технички лист

— 84

са великим општинским радовима“, и тражи да се одреди комисија, која ће те понуде прегледати. Како су сви понуђачи тражили прво планове по којима ће радити, комисија предложи да се пројекат израђен у Грађевинском Одељењу преглода од ст)ане три стручњака : 8. Х. Линдлеја из Франкфурта, К. Чокеа из Цириха и 4. Смита из Лондона.

Ови експерти прегледали су поред пројекта Грађевинског Одељења још и раније пројекте Смрекера и Хобрехта: усвојили су као најбољи први пројекат и предложили на којој би основи требало тај пројекат изменити. Многе тачке предложене од експерата изазвале су оштру осуду од стране наших техничара и у јавности се почеше живље претресати питања о канализацији Београда. Нарочито је са успехом нападан предлог експерата по коме је тунел требало спустити толико ниско да лежи за 4 метра испод највеће воде у Сави и Дунаву.

Одбор ош тинских и не обзирући се на оправдане замерке и примедбе наших техничара расписује поново стечај, на коме су конкуренти требали да поднесу: 1) потпуно израђене детаљне планове у сагласности са извештајем експерата; 2) понуду за грађење као предузимачи радова и 3) план о финансирању општинског зајуа од десет милијона динага.

Како овај покушај није успео суд општински у октобру !896. год. закључује са Линдлејом и Чокеом уговор за израду детаљних пројеката и надзор при На основу тога уговора образован је концем 1896. год. засебан Одсек за канализацију, али је рад убрзо прекинут услед учестаних промена Општинске Управе, пошто је по нашем, српском обичају већ ред, да се нова Општинска Управа прво постара да поништи у колико је могуће све одлуке претходне Управе, пре него пто и она отпочне какав привидан рад !

У осталом по речима г. Стаменковића

»на рад по утврђеном програму нико није |

ни мислио. Увек је подстицај за рад долазио са стране од агената ове или оне фирме, које су желеле да добију концесију за све важније усганове као што је добило Безимено Друштво за трамваје и осветљење.“ У такве понуде спада и она из јануара 1868. год. од Косу и Мариновића, који су тражили да склопе са општином „прелиминарну конвенцију“ којом траже концесију за „проширење водовода за канализацију, и зидање кеја на савској обали по плановима и ценама које ће се доцније утврдити !“ Од

извршењу. |

дана довршења па за 50 година тражили су „искључиво право експлоатације за сва поменута предузећа.“ За канализацију предлагали су „хидропневматични систем Зћопе.“

После шест бурних седница Одбор је већином гласова одбацио ову понуду, али како су се за њу заузимали и ондашња влада и многе виђене личности иста се још за дуго није скидала са дневног реда.

Ова понуда изазвала је поново третирање питања о систему канализације, које је у главном било још 1890. год. решено у корист система свирања.

Наше Удружење узимало је од почетка жива учешћа у решавању свих питања о канализацији. Већина инжењера изразила се против сепарационог система у опште. То исто мишљење делила је и већина лекара. Међу тим у Грађевинском Савету већина је била за Шоне-ов систем, док је Санитетски Савет дао мишљење, да за Београд Шоне-ов систем већим делом није неопходно потребан.

Питање о систему за дуго се није могло скинути са дневнога реда. Грађевински Савет није могао дати Министру Грађевина никакво одређено мишљење јер се поделио на три групе: прва је била за колективни систем тј. да се једном мрежом канала одвоји и метеорска вода и нечистоћа, друга група била је за сепарациони систем, а трећа за жомбиновани т.ј. да се у појединим деловима вароши, где није могуће једним каналима одводити и нечистоћу и метеорску воду издвоје једна од друге.

Тако предмет о канализацији би поново остављен у архиву док се не реши питање о систему.

Године 1900. јавља се Задруга за подизање зграда са пснудом за израду планова за канглизацију и кој. Одбор одбацујеи ову понуду као „некорисну по општинске

| интересе“ а почетком 1901. године поново

доноси одлуку о оснивању засебног одељења за канализацију, за прикупљање података и израду пројеката. У половини пак јуна исте године нови председник М. Маринковић подноси Одбору нову понуду за израду планова за канализацију и уступање исте у изргду једном генералном предузимачу.

Интересантно је да је председник тек после неколико седница, на којима се дсбатовало о понуди саопштио да је та понуда од Ветзена и сина, предузимача из Париза. Главпе тачке Вензенове понуде биле су следеће: фирма би имала да изради пројект за канализацију „по општем програму који постави варош Београд“ и да у исто време