Српски технички лист

— 15 —

тероване). не задовољавају услове, које је |

Одсек за канализацију прописао односно упијања воде, то нису дакле цеви од каменасте масе, већ цеви од глине.

2) Цеви из фабрике наше „Задруге за подизање домаће индустрије задовољавају услове о упијању воде, које је Одсек поставио, али не одговарају условима који се на страни траже од каменасте масе, јер су рађене од материјала непостојаног у киселинама, што може за канализацију бити од веома штетних последица.

И овим је показано колико је општина погрешила, што сама није вршила набавку материјала, јер би набављала само материјал прве врсте из најбољих фабрика, док предузимач гледа да прође и са јефтинијим а лошијим материјалом !

Кад смо већ дошли на питање о материјалу, сматрамо да не смемо ћутке прећи преко једнога спора између г. Министра Грађевина и Општине Београцске, који је у току прошле године изазвао читаву буру у јавности и општинском одбору и који ни до данас није дефинитивно окончан. У условима за набавку материјала општина захтева од својих предузимача да првенствено имају набављати добар материјал из домаћих фабрика, а што ове нису у стању излиферовати да набаве са стране. Међутим људима који управљају „Задругом за подизање домаће индустрије“, која израђује цеви од каменасте масе, није била довољна гаранција, коју је општина давала да ће се од Задруге узети сав материјал који буде одговарао условпма а који она буде у стању да лиферује у року одређеном за поједине деонице, него је хтела да за себе задржи право да се материјал набавља искључиво код Задруге. Ти људи успели су да се и Министар Грађев:на стави на њихово гледиште и не одобри лицитацију за „везе уличних канала на 111 деоници“ а за тим и за УГ деоницу, »с тим“, како г. Министар у спроводном писму каже, »да не само ову но ни једну лицитацију у будуће нећу одобрити, ако се у овим радовима не осигура потрошња керамитског и каменастог материјала наше Задруге за подизање домаће индустрије као повлашћеног предузећа аи сходно чл. 4. Закона о потпомагању домаће индустрије. Како је међутим писменим признањем саме Задруге и званичним актима, којима општина располаже несумњиво константовано, да Задруга није била у стању да излиферује на време ни ону малу количину каменасте масе и керамита, која је била потребна

за ПГ деоницу (за коју је Задруга била и предузимач), а исто тако није предузимачу ЈУ деонице излиферовала тачно на време онај део цеви поручен код ње — онда је очигледно, да сви они који траже искључиву набавку цеви од Задруге циљају на то, да се извршење канализације развуче на 20—30 година за које би ваљда време Задруга, при данашњем начину рада у њој, била у стању да излиферује сву ону огромну количину цеви потребну за канализацију. За сваког пак увиђавног човека јасно је да је Београду канализација једна од најпречих потреба, да се она мора што пре довршити и да се за љубав појединачних интереса не сме остављати да Београд и даље изумире на влажноме и загађеном земљишту! Јер статистички податци показују нам да је Београд по броју смртних случајева најнездравија престоница у Европи и да биде Тас!го изумро да му број становништва не одржавају досељеници са стране !

Ми смо доиста искрени пријатељи домаће индустрије, али ипак сматрамо да се под видом потпомагање те индустрије не смеју кочити велики технички послови једне престоничке општине и општи интереси доводити у опасност због интереса приватних установа. Наше је дубоко уверење, да ће сва акционарска индустријска предузећа код нас бити осуђена да вегетирају и пропадају, докле год висока господа из Управних Одбора и главни акционари буду стајали на гледишту, да се добар гласи већа потрошња неком производу могу створити каквим заобилазним утицајима! Та господа треба једаред да стекну уверење да се успех у неком послу може постићи једино солидним и стварним радом, да се за директоре индустријских етаблисмана не смеју узимати људи са сокака, као што се код нас радило и да се један стручан директор · технолог — који се дуже време специјалисао у једној бранши индустрије треба и мора да плати више него један министар у Србији! Стручни људи тако су и плаћени у свима културним земљама, али од њиховог рада поједина предузећа имају далеко веће користи него што имају наша од својих управних и надзорних одбора !

После неких преговора вођених у последње време, и пошто је општина дала одређену изјаву да ће при набавкама водити рачуна о чл. 4. Закона о подизању домаће индустрије г. Министар Грађевина се решио да накнадно одобри лицитацију МТ деонице,