Српски технички лист

== ђра =

За инсталирање нових спојева и јавних чесама утрошено је:

а) Цеви ливених од 807 |у „210

6) „поцинкован. разн. преч. 3.540 т.

У току 1907. год. измењано је 458 комада пропусних славина испред водомера; такође је измењано 545 комада водомера, који су комисијски прегледати и оправљени. Поред ових радова на водоводној мрежи, вршене су још и оправке шибера, хидраната и дефектних деви. У 1907. год. био је приличан број прскања уличних цеви. Ово прскање највише је долазило од слегања канализационих ровова. На дан 19. Априла прсла је главна доводна цев у близини водоводне инсталације. Овај дефект наступио је услед дејства барутне мине при изради новог довода

При мрежи је вршено још: прање главног резервоара, испирање свију уличних цеви и главног довода, затварање и отварање воде ИТ. Д, ИТ. Д.

За оправке и израду машинских делова, возова и алата, управа водовода располаже једном механичком радионицом, која се налази код старог сењака. У овој радионици вршене су оправке машина и машинских делова, пожарног прибора, возова и возног материјала, сака и др. У радионици је радило просечно по 20 раденика.

Поред редовних послова на одржавању и правилном функционисању водоводне инсталације и варошке мреже у 1907. години урађено је доста на проширењу водовода.

Најглавнији рад на проширењу у 19077. јесте полагање другог главног довода од Белих Водадо варошког резервоара. Овај довод дугачак је 11.227,53, та изведен је од гвозедних ливених цев од 45071 пречника. Посао на полагању овог довода отпочео је предузимач 25. Марта а довршио 8 октобра. Кроз стари и овај нови спровод моћиће се при нормалној брзини спровести за Београд 14.000т% воде за 24. сата. Врендост овог д вода са царином изроси 1,000.000. динара /“ У 1907. години извршена је набавка и монтирање елгктричне централе за осветлење водоводне инсталације. За ову сврху кабављен је: један Пјезеј мотор од 12 коњских снага, једна динамо-машина са батеријом Риог акумулатора и један алектромотор са ваздушном пумпом за евакуисање натега.

Сви радови како у механичкој радионици, тако и на водоводној мрежи и инсталацији текли су преко целе године брзо и правилно. Сваки дефект на мрежи довођен је у ред у најкраћем времену, тако да је снабдевање вароши водом преко целе године било потпуно задовољавајуће.

Допис из Америке,

Код нас се обично причају фантастичне приче о зарадама и приликама у Америци, те се с тога наш народ у масама исељава у Америку.

(Ову забуну треба тога, ми о Америчким приликама саопштавамо из писма једног нашег пријатеља редове, који ће, може бити, с. правом одвратити многе, да се не исељавају у Америку.

Тај део писма о америчким приликама од речи до речи гласи; |

Ступајући на земљиште Сједињених Држава Европејац, а нарочито са Истока, збуни се у сваком погледу. СОилан свет на пристаништу шеће нервозно по обали. — кеју; неко очекује брата, неко сестру. сина, ћерку, оца, мајку и т. д; неко опет пошту, а разуме се многи и своје жршве. Искрцавајући се из брода већ се види други живот. Ужурбаност на све стране. Фијакери, аутомобили, обнибуси, електрична железница и друга саобраћајна срества при ступању у Њу-Јорк чине колосалан утисак и застрашују Ко има познаника тај одмах бежи да се где год склони и побегне од оног страшног утиска. ЈЉуди без познаника грабе, да

једном разбити,,и у прилог.

се дочепају хотела или железнице само да не гледају онај урнебес по улицама око пристаништа.

Хладни дочек у хотелу, хладни пријем од американизованог познаника чине на размаженога Европејца поражавајући утисак; једина је утеха, што јета хладноћа достојанствена — нема осорљивости ни кисела лица. Нов континенат, нови људи, нов језик, све ново, и човек, не познавајући све ово, решава се на све или гледа да бежи натраг. Они који: остају, постепено набу рад и у раду им прође време, па и не осете како су се неосетно привикли на ову земљу и ове људе, и тако иде редом по истом шаблону свима досељеницима из Европе,

Сједињене Државе, са својим становништвом од 80 милијуна на простору око 3, 6 милиона квадратних миља, имају све. Од хлеба и воде до луфтбалона !

Дужим посматрањем човек види силно развијене:

"пољопривреду, сточарство, индустрију, саобрађај — и

из овога разуме се колосалну трговину. Огромне просторије погодне за пољопривреду, силни простори за пашу стоке, неизмерно богаство у рудама разуме се,