Српски технички лист

= 124 —

да морају и најнепредузимљивијег човека намамити да отпочне какав посао.

Предузимљиви Енглези, Швеђани, Холандези, Немци и други, уселивши се у Америку брзо су оценили ситуацију, па су се латили посла, који се тражњом разних артикла све више развијао и отуда оволики мултимилионери и милионери. Напредовање свију грана послова изазивало је сензације у целоме свету, те је отуда и настало велико досељавање из Европе.

Појмљиво је, да је досељавање било све веће и да је имало јак утицај на развитак целокупне радиности у Сједињеним Државама. Са развијањем посла рађала су се и удружења — заједнице, доцније компаније а ове су напослетку склопиле трустове.

Удруживање је главни мотор целокупнеградиности у Америци, Кад би потребе за америчке артикле биле с дана на дан једнаке са напретком производње тих артикла, онда би рад у Сјед. Државама био још интензивнији и експанзивнији, овако, сувише спекулативни духови, изгубивши из вида неравно маршовање тражње са понудом, проузроковали су почетак крахова и пореметили финансијско стање у Сјед. Државама.

Систем банака такав је, да је природно што је била наступила паника. Неколико већих банака у ЊуЈорку, Тексасу и Монтани биле су повезане финансирајући производњу бакра, а када је постао крах због Џрегртодис оп – (зитродисћоп — сувишна производња) бакра љоснуле су те банке. Падом тих банака уздрмано је поверење публике и банке у опште и све нагрне да дође до својих новаца. Ситни улагачи даду прилику и крупним — магнатима —- да се освете Воовув-у због гоњења трустова, па повуку своје капитале из разних банака у којима су били заинтересовани. То повлачење капитала морало је укочити целу индустрију. Велика индустријска предузећа била су тиме доведена у шкрипац, јер помоћи од финансирајућих банака није било, а то је опет направило прави дар мар на гфектној берзи у Њу-Јорку. Акције већине подузећа пале су а магнати су се користили. Кита плд 26. Милијардери и милионари показали су своје зубе а са њима и трустови, и на позив владе притекли су у помоћ да се спасава, што се спаст': може. Прича се ваздан којешта о захтевима магната. Морган н. пр. био је умољен од једне банке за позајмицу од 40—50 милијона долара, и он је драге воље понудио тај зајам са 109, ! Разуме се да је штампа напала тај поступак Пнерпонта Моргана и он је онда постиђен, а банка силом околности била је принуђена да прими тај зајам уз скромну интересну стопу од 6%/.

Ширењем послова дотерало се било до краја

1907. год. Ово је готово срећа за Сјед. Државе, Да је криза била коју годину раније било би боље, а да је остала за коју годину доцније биле би последице много горе. Кризом је поучен американски индустриски свет и у будуће водиће више рачуна о Џђегртодисноп и ођетвресцјабоп. Колико ја могу да оценим, гигантски корак рада престао је у Ојед. Државама а у будуће биће све обазривији рад. ја овако мислим због тоталне забране довоза радне снаге са Азијског континента и због све строжијег емигрантског закона за емигранте из Евроле, јер, за све веће ширење индустрије потребна је радна снага коју Америка мора увовити немајући своје, Може бити да је ово погрешно, али ја велим, да је овако према ономе што сам ја могао до данас да дознам, а моје мишљење није меродавно.

Чисти Американци симпатични су. Вредни, савесни, поштени. ЈЉуди од посла где год се човек окренг, Срећа је велика што нису подељени у класе. Код њих има богатих или боље рећи материјално добро и лоше ситуираних. Поносити су и богати и сиромашни. Понизности нема, а учтивост је велика. — То су чисти. Натурализовони су већ друга врста Има олоша и добрих. Већина ових разуме на најбруталнији начин „ђаиз теза“ (Сезећа ) ту врлину Американаца, и страшно су антипатични. За сваку и најмању услугу хоће да се наплати. Ови овакви Американци одвратни су, јер задржавају сву европску токвареност, коју овде уз „из јез“ испољавају.

Има још једна врста Американаца — емиграната,

привремених, -— који служе само као радна снага, а они су за сажељевање. Нецивилизовани — потпун мрак над њима — пропадају. У ове последње спадају на

жалост све народности и Мађарк. Зјаулаћ реарје (Словенски народ) служи за погрду. Помешај све нове Американце па ћеш добити најлепшу слику. Ја их посебице све посматрам, јер није право све једним очима гледати.

Све је ово овако, али недам ја боље Европејце'

за Американце. Превага Американаца над Европљанима, који у Америку дођу, лежи у томе, што су сви писмени и тиме културнији. док 85%/, Европљана долазе неписмених, разуме са да Американац онда о свима Европљанима мисли исто као и овима овде.

У Сјед. Државама најлепше се показује шта вреди основна настава. Ове што знају научили су аз Европе и опет веле, да су бољи од нас, а ово не сме никога да чуди. Код Американца нема много високо образованих људи, а сваки зна да чита и да пише, што је по моме мишљењу много боље него имати 259/, високо образованих људи а 75%/, неписмених.