Српски технички лист

БРОЈ 16.

У Београду 20. Априла 1908. год.

Х1Х. ГОД

СРПСОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИб

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

ЧЕСТОБРОДИЦА

Пред нами је извештај експерата г. г. Реггјег-а и Обо ВегеЦе, који су на позив Српске Владе имали да реше питање о избору трасе између Доње Мутнице и Кривог Вира на прузи Параћин—Зајгчар; експерата, који су имали да размрсе или пргсеку Гордијев чвор познат код нас под именом Честобродички афере.

Читаоци техничког листа имаће ускоро прилике да тај извештај и сами прочитају и пре но што га будемо штампали, ми се нећемо упуштати ни у какву стручну оцену.

Али ћемо се ипак тог извештаја само унеколико дотаћи с другог једног гледишта.

Завршујући извештај експерти, као воло учтиви људи, веле од речи до речи, у српском преводу, ово: |

„На завршетку експерти с,атрају за дужност, да одаду своје поштовање мудрој одлуци српске Владе о напуштању радова у дефилеу“ Грзе и у Честобродици, кад је наишла на тепкоће, које се на тој траси налазе' тако исто сматрају, да им ваља одати пошту истрајности и знању, које су српски инжењери показали радећи на постављеном те: ком задатку за прелаз честобродичке вододелрвице.“ Господин Регпег је виши инжењер за друмове и мостове и директор за грађење француских државних железница, а Господин Оно ВегјеПе је виши инспектор ц. кр. аустријских државних железница. Обојица су дакле свакојако врло искусни људи у свом техничком послу, иначе их њихове владе не би ни препоручиле за решавање овако тешког задатка, као што је задатак о пролазу железнице кроз Честобродицу. Већ смо напред напоменули да су Господа и врло учтиви љуги, који сматрају да треба рећи и коју учтивост на завршетку.

# дефиле је клисура.

И ми ћемо се баш на томе и задржати.

Најпре одају поштовање мудрој одлуци српске Владе о напуштању гадова у Грзиној клисури и у Честобродици, кад је наишла на тешкоће, које се на тој прузи налазе. Да су неп.то експерти знали, колико је муке стало српске инжењере да и не дође до обелодањивања тих тешкоћа; да су страни експерти нешто сазнали били, да су српски инжењери још пре почетка радова и кумилии молили да се рад на тој траси ине почиње; да су знали експерти, како су у своје време инжењери српски чак претили штрајком не би ли осујетили посетак радова на пропалој траси; и да су најзад експерти знали за оно класично; „у корпу“ т. ј. да се све преставке српских инжењера бацају и непрочитане у корпу—онда — онда не знамо како би испао комплименат мудрој одлуци Српске Владе, кад и овако, поред све учтивости, провирује једна фина иронија у речима: „кад је наишла на тешкоће, које се на тој траси налазе.“

Зар читаоцима не изгледа мало сумњив комплименат, који врло много личи од прилике на ово: одајемо поштовање мудрој одлуци вашој што не ударате и даље главом о зид, пошто сте већ главу разбили.

Зато је тај први комплименат могао изостати. И други део тог завршетка садржи комплименат. Комплименат истрајности и знању српских инжењера. И ово је једна учтивост, која је такође мсгла изостати и ако је у сваком случају оправдана, јер је речена на основи рада, који су експерти видели и за чију су оцену меродавни. Ми велимо да је овај комплименат могао изостати из виших државних разлога Јер експерти нису знали како је председник српске Владе квалификовао српске инжењере; они нису знали, да је Господин Министар председник изволео

“".