Српски технички лист

— 147 =

(све су вагони [ класе) не долази просечно ни један цео путник. Овим возовима путују махом странци и пролазе транзито од Београда до границе; што се јасно види из статистичких података, јер ол Београда до границе Бугарске, кошта вожња о«о 47 динара па кад се ово помножи са бројем путника у 1901 гог. добије се нешто мало већа сума но што је означена као приход експрес возова за ову годину.

Овај промет тешко да можемо повећати, ако бин спустили тарифу, јер код врсте цена вожње знатноне утиче на решавање хоће ли се човек кренути напут или не. Зато ћемоу нашем даљем разматрању путнике експрес возова изоставити из рачуна те дапроуч кмо УПУТИО ет у

Како наша државна статистика не даје све потребне податке, ми ћемо обилазним путем покушати, да срачунамо френквенцију наше [ класе. Према редовчом саставу возова имамо у [ класи обично 18 ме-

путника ове

уси

ста; па како јеу 1901. год. било 2931+5110 возова | дакле, било |

= ~ 7000 возова; на рисположењу је, 7000.18 = 126000 места, а путника је свега 5000 не рачунајући експрес возове и путнике у њима, дакле, било је око 4%/, заузетих места. Шта то значи» Значи од 100 места заузетих су само 4. Но овај се број смањује још ако се узме у рачун, да су и та места само привремено заузета.

Кад се рачуна да путници експрес возова пропутују свих 339 Кт, излази да они гутују 4000.339 ге 1360.000 километара. По статистици сви путници ] класе пропутовали су у 1901. год. свега 1700.000 Кил То значи осталих 5000 утника пропутовали су само 240.000 Ку или просечно сваки по 48 Кп. Међутим су возови пропутовали 917387 Кт а било их је 8041 не рачунајући експрес, теретне и режи возове. Сваки је воз дакле пропутовао 917387:8041 = 141 Ко. Дакле, број заузетих места треба још смањити у сраз141 114 тих места. Из тога се види, да наш свет не путује 1 класом 83 шо је шр:ба просто укинути јер је са

и тад дсебијамо;

меји = ~ 1,77, заузе-

свим нерационално вући, у возу огроман мртви терет вагона [ класе. Овај резуптат може имати знатног уплива на железнички буџет.

Друга путничка класа српске држ. железнице. Пре кратког времена добисмо: „статистички преглед саобраћајних резуптата српске државне железницо“ 1902: па решили да цео спремљени материјал поново срецимо,

33 годину како је ово најновији податак, то смо се како бисмо могли читаоцима изнети што скорију слику о целом саобраћају.

Кад размотримо резултате путничког саобраћаја за последњих пет година, видећемо да број путника 11 класе стално расте. Од 70024 порастао је на 89 792. Годишњи прираштај пут: и«а није био равномеран јер 1900 и 1901. године држао се на једној мери. Просечан прираштај према години 1898. износи годишње:

89792—70024

5.700.24

Број »утничких километара путника !! класе порастао је од 6496654 на 7900337 или просечно годишње 4,39/

Како путнички број километара слабије расте но број самих путника значи, да сеу [ класи из године у годину поступно смањује просечна даљина путовања

БИ

А сад да видимо како стојимо са бројем заузетих седишта у вагонима |! класе, и са размером између

путничке тежине и тежине вагона која се вуче уза свакога путника.

Године 1907. било је у локалном саобраћају:

Путничких (обичних и брзих) возова 2354 с просечно 6,6 кола у возу и возови су прешли 449014 во-. зних километара.

Мешовитих возова било је: 5108 с 100786 кола у саобраћају а возови су прешли 452972 возна километара. Путника 11 класе било је; 89798 и они су проп утовали7900337 километара.

#Ово је писано 1908, год. (Наставиће се)

Излет Удружења Српских Хкжењера и Лрхишекта.

Члановима Удружења.

Према прописима Устава Удружења и ове ће године бити главни годишњи скуп Удружења у Београду на дан Св. Троице 1. јуна ове године. Позив на скуп са дневним редом објавиће се члановима доцније а у року који прописује Устав Удружења.

По свршеним пословима на главноме скупу поћи ће Удружење на излет. За ову

г дину пројектован је излет, што је већ ра- |

није у листу објављено, у овоме правцу и по овоме програму:

1. јуна у 7 часова у вече бродом до Турне Северина, где се стиже 2, јуна око 11 час. пре подне;

У Турну Северину пробавиће се 2. јуна до 6 часова у вече (по источном в емену!),

1) Источно време разликује се од „редњеевропског за 1 час, у колико је раније. Дакл: 6 часова по источном значи 5 часова по средњеевропском, а 91 Зољ значи по нашем 81 Збт.