Српски технички лист

— 151 —

да рачунам колико је отпор при савлађивању тих теЈа напоменуо како је рађено и како се ради и тврдим категорички и убеђен сам, да овде нема кривице до инжењера, који су трасу извршили, него до господе министара, који су рђаво ствар руководили и оних, који су реферисали рђаво.

ја мислим, да сваки министар треба да заштиЋује српске инжењере од свију увреда, а нарочито оних које падају од шефа једне странке. која је прикако би се очувао углед и

шкоћа. сам

ближно најача у земљи, достојанство њихово.

ја незнам, каква ће резслуција бити, али молим господу да не буду много фини у резолуцији, јер кад се каже да су српски инжењери незналице, онда. се српском народу ставља на знање, да српски инжењери неваљ:ју и онда они морају да чувају своје име и морају да одбију најодлучније сваки прекор и да кажу онима који их нападају: „шустери нека остану при својим пословима“.

ја вас молим да останете сами себи доследни да очувате своје име, јер овде нема партија и не треба да сз узимају у обзир партије. ја сам и прошли пут казао а и данас кажем да сви инжењери без разлике на партије треба да су сложни, Ми треба да се бранимо, јер нам је стављен мач плод грло.

Ви се сећате, господо, како је Г, Јовановић говорио на скупу о Шнајдеру, Шустеру и др. а сад смо дошли до уверења, да они не ваљају. Ми смо те стране инжењере плаћали и по 13 —14000 дин. годишње а сад их отпуштамо, и ако Бог да, отпратићемо их све. Хоћу то да кажем, да ће грешке Г. Јосимовића Г. Станковића и Г. Јовановића да плате поједни инжењери.

Молим вас, господо, да завршим свој говор.

ја бих вас молио, да у овој ствари будемо достојанствени и да докажемо да српски инжењери не дозвољавају да се грде и понижавају, кад нисмо срећни да инжењерско удружење својом иницијативом изађе и да каже: ви сте сви и Г. Јовановићу и Г. Станковићу забрљани и саде немојте називати српске инжењере незналицама јер они нису незналице не заслужују то. Грешка је инжењера само у томе што

нису изашли и казали нећемо да радимо овај посао,

радите га ви. Молим вас, господо, донесите неће бити грдња и немојте употребити изразе

такву резолуцију

која

онакве какви не доликују интелегентним људима, већ нека буде то одбрана достојанствена, од које се не можемо постидети;) а ако инжењерско удруже-

ње нађе за потребно, да треба да изјави жаљење што на министарској столици седи човек, који овако може да говори о српским инжењерима, онда може и то ући у резолуцију. —

Сима Шевић — У првоме реду, господо, хоћу да исправим једну неистину или можда и незнање г. Вуловића. Он је озде у присуству свију нас рекао како ја нисам смео да кажем своје мишљење. То

није истина. Ја сам, господо, своје мишљење односно Честобродице казао још пре 3 —- 4 године. То ће ми посведочити инжењери, кад смо отишли шефу секције Пујићу и рекли му: да

који су били са мном заједно

се овом трасом Косте Живковића несме ићи. Кад смо видели да је шеф секције слаботиња и да не сме да иде и на надлежном месту да каже

наш протест, онда смо ми доцније, кад смо дошли у Београд о Ускрсу изашли пред ондашњег министра грађевина и изнели му све што може наступити у Честобродици. Према овоме видите да не стоји у и стини оно, што је рекао г. Вуловић као; да нисмо смели да критикујемо ову трасу.

Друго је рекао г. Вуловић како је овде рађено све преко колена. Мени је жао што г. Вуловић није овде, а ја ћу вам прочитати имена чланова комисије који су ргшавали преко колена То су Јосимовић. Милашиновић. Јефта Стефановић, Кирило Савић, Велислав Вуловић, Влада Тодоровић, Пера Велимировић, Коста Живковић. Пзвлићевић, и Бабовић. Они су решавали преко колена; седали су на кола или узјахзли коња и за 4 — 6 сати прелазили и једну и другу трасу и давали своје мишљење, која је траса боља, али такво да га не можеш уватити ни за реп ни за уши. Грешку не треба да плате само двојица коју је г. Вуловић именовао, него треба да је плате сва ова 14-орица чија сам имена прочитао и који су можда највећу

грешку учинили, што нису били довољно скромни.

| Нама највише недостаје скромност, Чим изиђемо из

школе ми мислимо да смо напојени духом божјим и да треба прво место да заузмемоу инжењерској хијерархији и та нескромност нас је довде и дотерала. Ви ћете ме можда осудити, али ја вам опет кажем до нас је нескромност инжењерска довела до ове катастрофе. Онда није никакво чудо што падају речи противу нас и нашега рада.

Кузмановић — ја сам хтео само г. Омедеревцу да одговорим на његову напомену у прошлој седници о Кењвеш Тоту. У копико се ја сећам г. Смедеревац је тврдио да је њега Шифер довео да ујдурише стзар. То није истина. Кењвеш Тот је толико поштен човек да га нико не би могао за то довести овде, а да је он поштен човек доказаћу вам. Не знам са каквом је Шифер доводио. Доста то, да њему није било мило што је као научник светскога гласа дошао да буде акордант код предузимача. Шифер, односно његов заступник, рекао је, да су профили врло мали и да не могу да раде. Кењвеш Тот је казао ако нам је простор мали ми ћемо радити већи, и он је радио профил мало већи него што је у типу. Кењвеш Тот као поштен човек није правио

намером њега

питање од тзга.

Што се тиче наших предузимача ја и сада

тврдим: да су наши предузимачи радили овај посао они би га извели до краја: Драг. Маслаћ — ја сам хтео, господо, да се