Српски технички лист

БРОЈ 20.

У Београду 18. Маја 1908. год.

ГОД. Хлх.

СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИ5

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Механичко-Техничка студија.

У уводном чланку који је изашао у последња два броја нашег Листа саопштили смо одлуке У збора аустриских инжењера и архитекта. Те се одлуке тичу положаја инжењера у друштву и техничке наставе.

Данас саопштавамо по тој теми извод из говора државног саветника Маћпацп-а директора државних механичко-техничких шко_ ла. Овај говор, држан недавно у Спетп у (Кемницу) важан је. у толико, што се нарочито тиче техничке наставе и образовања инжењера, механичара и техничара а говорио га је човек који према свом положају има неоспорно и знања и искуства у тим питањима, Он у изводу вели:

Пе природи техничке струкс, техничко образовање нема граница. Из огромне области технике, школа има да пробере оно што је битно и да ученик добије заокругљену целину техничког знања а да сеу исти мах успособи за даљу студију на универзитетима, ако би се који кад тад одлучио да се томе ода. Како је предмет огроман школа не треба да се расплине у обрађивању многих и пространих области технике што би могло бити само површно већ треба да пробере оно што је најбитније и да то обради темељно.

Далеко се разилазе мип љења у томе шта све треба учит. у техничким школама. То је по себи добар знак, јер докле у каквом питању траје живота, дотле смо сигурни да неће наступити ни застој ни назадак. Али једно је свакојако сигурно тачно: Битност техничке наставе није у томе да ђаке обучи неколиким формулама и техничким рецептика; или да се у вежбаоницама ђаци нагоне да цртају машинске делове по досадним одно сима дужине према јакоти. |

Битност техничке наставе лежи у томе да ученика упути на самосталан рад; да уме

самостално да мисли, проучи и разради техничке. задатке.

А ово се даје у вежбаоницама и лаборатогиумима постићи подесним радом, кад ђак има претходну сигурну спрему из нацртне геометрије и техничке механике. Основни принципи ових наука морају техничару прећи у крв, тако, да их при сваком раду сам из сопствене побуде свуда примењује. Зато треба техничка механика и математика као основна наука механике да се предају темељно у свима техничким школама.

Поред вежбаонице за пртање најбољи је учитељ лабораторија у којој се чине опити о јакоти материјала и учи мерити техничким инструментима и вршити техничка посматрања. Тако да читавим низом опита техничар добије тачно знање о грађевинском материјалу, о машинама и осталим потребним предметима из области технике, који се могу увести у примену. |

Даље вели да се у тим лабораторијама врше и електрички и мапински опити и да се електротехника и машинство баш у лабораторијама додирују а разлика између те две гране техничке науке у пракси сасвим исчезава. С тога пледира, да у техничким школама не треба повлачити ону врло строгу разлику између електротехнике и науке о машинству. Јер сваки који се посвети машинству мора прибавити знања и из практичке електротехнике као што и сваки електротехничар мора умети конструирати јер иначе није електротехничар већ електрофизичар, који у пракси имају врло мало посла.

Знатно се олакшава настава и разумевсње свију техничких предмета тиме, што се ученици упуте на практичне радове у фабрике. Ту се многе ствари врло лако и брзо науче, за које настава с катедре није ни мгло подесна, нити може дати каква успеха. Сем