Српски технички лист

— 242 —

Српска радиност и индустрија.

Увод у проучавање српске радиности и индустрије.

Према томе, како извесан народ или извесно племе у извесном времену спрема своје потребе, одређује се и степен културе његове тога доба. Начин, на који извесно племе снабдева себе својим потребама, тачно је огледало његове интелектуалне моћи и вредности.

И проучавати стање и развијање српске радиности и индустрије (која се, може се слободно рећи налази још на сгупњу кућевне и занатске) веома је важан посао не само за нашу културну историју, већ и за даљи напредак и развитак привредне моћи нашега назода.

Кад год се жели да се почне са ма којом граном индустрије, кад год се жели да се предузме ма каква израда фабричка, поред разматрања општих успова за одређивање места где би се отпочело са том фабричком израдом, веома је важно проучити и питање, да ли је у том крају напредовала слична кућевна или занатска производња т. ј. да ли је и кућевна и занатска производња имала успеха, прерађујући тај материјал, који би и фабричка индустрија узела у прераду. Ако то испитивање да повољне резултате, онда се са мање зебње и бојазни може приступити таквом предузећу, јер би се тиме констатовао и утврдио јеадн насумњиви знак, да дотична околина има услова за опстанак развијање, па и напредак предузећа. И зацело непобитна је истина, да су напредовапа готово сва она предузећа, која су се ослонила на ова посматрања. Овуда готово где је фабричка индустрија дошла управо као продужење кућевне или занатске индустрије, нашла је она и повољно земљи-

Познавати нашу домаћу (кућену и занатску) индустрију значи познавати и услове за напредна предузећа у нашој земљи.

ште за свој напредак.

И овим редовима биће задатак, да почне рад на упознавању српске радиности и индустрије. Овај је посао тако обилан, да је немогуће и замислити рад на овоме, без јаке и обилне сарадње свију чланова нашега Удружења, и ја се овим обраћам свима, мода се заузму око прикупљања података на овом послу, те да се тако самом Удружењу да материјала, да обради и изради једну технологију српских производња, те да тиме спреми материјал како за српску културну историју, тако и за српску техничку терминологију, а поред тога, да изнесе и покаже пут за даље развиће и напредак српске радиности и индустрије. Намерни смо да рубрику: „Орпска радиност и индустрија“ стално одржимо у листу и сваки приложак по томе примиће се као важан податак.

лећи их,

Подела српске радиности.

„Индустрија обухвата онај део материјалне дела телности једнога народа, којим се природне сировине преправљају и прерађују зарад више и згодније њихове употребе“ — вели Карић у својој „Србији.“

С почетка је човек узимао из природе предмете за своју употребу онако, како му их је природа сама ставила на расположење, па је доцније као умни створ прерађивао и догонио те природне дарове — производе — све више и више, како би му послужили што корисније и згодније. Ово довијање око дотеривања природних производа за згоднију људску употребу управо је израз материјалне делатности човечијег интелекта. Осећање извесне потребе, покренуло је човечији ум, да мисли и смишља начине, згодније задовољити ту потребу.

На сваки начин прво су се осетиле личне потребе свакога појединца и сваки појединац се и трудио да их сам задовољи; доцније кад су се образовале породице задруге и племена, почели су се и послови делити тако, да су и поједини чланови породице и задруга радили искључиво извесне извесне производе,

како ће што

послове спремајући којима су задовољаване потребе свију чланова те породице или задруге. На тај начин почела је куљевна индустрији, кућевна радиност; но у почетку ти производи нису се давали на употребу ван обима дотичне породице или задруге и индустрија у томе стадијуму има карактер кућевне индустрије у ужем смтељу речи. Ну на овоме послу поједине су породице и задруге показивале јаче напретке у извесним производњама, док су опет друге биле моћније у другим израдама, те је на тај начин помоћу трампе (размене) почело допуњавање у спреми потреба и намирница у већем обиму, па и ако из-' рада извесних потреба није премашала кућне приходе ипак ова индустрија показује тип кућевне индустрије у ширем смислу |речи. Мењајући тако производе допуњавале су се породице, племена па и народи у спреми својих потреба, нарочито онда, кад је размена добро потпомогнута употребом новца.

На тај начин радећи чланови поједиоих породица, задруга или племена усавршавали су се у изради појединих производа, да је наступила јача тражња за њима, те су се тако чланови извесних породица и одавали искључиво изради појединњх производа, који су служили за подмтрење потреба читаве околи, не. Овако су постале занатске производње и индустрија у овом ступњу назива се занатска _индустрија или занатска радиност, а људи који су се њом бавили: занатлије. На оним местима, где је се занатска индустрија развила из саме кућевне индустрије вели се да је ту занатска индустрија коре нита