Српски технички лист

973 —

О тога нека ми се. допусти, да упозорим стручњаке и заинтересоване, да се ова централа не подиже онако како је пројектант замишљао и како је требало подићи, већ се супротно свима захтевима и правилима науке о градском уређењу, противно са-

мом закону, грађевина поставља“ онако, како то не

сме да буде, истеже се и дотерује да би могла да попуни површину за коју није пројектована.

Пре но што пређем на: сам рад Министарства по овој грађевини, да изнесем укратко њену историју,

Када је први пут код нас уведен телефонски саобраћај одмах се помишљало и на зграду за комутатор. Мз почетка за мали број претплатника, био је довољан локал где је сада главна лошта и телеграф. Доцније, усљед рашћења броја претплатника, морала "је се тражити засебна зграда пошто у првој није било довољно локала. Тада је се дошло на мисао, да се стара пошта на Батап џамији преправи за централу, не мислећи много, да ли ће телефонски саобраћај нагло расти. СО тога се 'ова стара пошта преправља у телефонску централу и у њој Зштепз уводи комута. тор за 1000 претплатника. Али, већ после три године ова централа постаје недовољна и неподесна за даља проширења; поред тога и влажна. Тако се одмах видело, да је ових 20 хиљада и више динара, утрошених за преправку, бачено онако „у мутну Марицу.“

Морало се приступити грабењу нове централе, јер је тражење телефона било велико, Усљед тога, а на предлог шефа техничког одсека пошта и телеграфа, начелник поште и телеграфа исцрпно је реферисао Министру, да ову грађевину прошири, да би могли примити већи број претплатника, но претходно да се по: шаље једна комисија, која ће на страни проучити какву од најсавршенијих централа и о томе поднети свој извештај. Баш у то доба подигла сеи у БуцимПешти једна од најсавршенијих телефонских централа у Европи, са капацитетом од 40000 претплатника, и система централне батерије. Октобра 1905. одређена је комисија у којој сам поредг. г. Д. Димитријевића шефа техн. одсека п. и т. и Хабера шефа механичара, био и ја као подархитект Мин. Грађевина. Вративши се с пута поднели смо опширан извештај о свему, благодарећи предусретљивости и лепом пријему

од стране будимпештанске телефонске управе. Тада је Министар одредио нарочиту комисију у којој су ушли: Р. г. Д. Живановић виши арх. Мин, Грађевина; Атанацковић комесар п. т. одељења; Д. Димитријевић шеф техн. одсека поште и телеграфа; Пујић управник телефонске централе; Хабер шеф механичара; и ја као п. арх. Мин. Грађевина. Задатак нам је био да пре: гледамо садању телефонску централу и да решимо да ли се ова може проширити према потреби проширења градске мреже Како су сви чланови комисије били сагласни, да се ова садања централа не да проширити; то је Министар решио: да се приступи грабгњу

нове централе. После тога одређен је г. Д. Живаноновић виши арх. и ја да приступимо израци скице за нову централу. У то време постављен сам на Универ: зитету за сталног доцента и мени буде поверена израда плана, пошто је Министарство било претрпано другим пословима. Пошто сам после тога понова био у Будим-Пешти ради детаљнијег проучавања, ја сам, користећи се најновијим искуствима пештанске телеграфске управе, на шта ме је г. Нојтапл виши инжењер њихов, упозорио, 610 принуђен и решен да план у неколико изменим. Октобра месеца 1906. предао сам план и предрачун са статичким прорачуном Министарству Грађевина.

Према задатку и захтевима прописаним нарочитом комисијом овај се план морао решити с обзиром на ово:

а Апстрахујући захтеве самога система телефона и положаја појединих одељења, сама зграда морала је доћи на исто место, где је и садашња телефонска централа. Она се морала тако пројектовати, да би се делимично могла извести, како се телеграфски саобра· ћај не би прекидао.

11, Није се смело ићи са фронтом из Гундулићеве улице више од 50 м, пошто се мислило, да се на осталом делу плаца, подигну дворске штале,

ПЛ. Усљед регулације, Гундулићева улица била је проширена од 12 на 20 м,а сама зграда морала је доћи на угао и то на регулациону линију.

ТУ. Зграда је морала примити инсталацију за најмање 6000 претплатника, а поред осталих одељења, за телефонску службу да има и једно одељење за пошту и телеграф. Према овоме пројектован план обухватио је све горње тражено, а предрачунска (сума била је 223408,61 динара. Подносећи план Министарству Грађевина упутио сам и спроводно писмо, у коме сам објаснио како је пројекат пројектован. Нагласио сам, да ће се део централе, који садржи потпун у инсталацију моћи довршити и у саобраћај увести а да се стара грађевина не дира и тиме цео телефонски саобраћај, за време грађења нове централе, непрекида. Пошто се пак, овај део нове централе пусти у саобраћај, зидаће се остали део зграде који у себи има само административна годељења, лабораторије, стан управников и један део поште и телеграфа. Овај део дошао би у везу са већ подигнутим делом „нове централе и дошао би на истом месту где је и стара зграда, пошто би се ова порушила.

План и предрачун упућени су техничкој ревизији на преглед и мишљење и техничка ревизија у своме реферату вели ово.

„Прегледао сам приложен пројекат с техничке стране и у колико је био нетачан исправио. Према томе и пошто је надлежно поштанско—телеграфско одељење на акту П Т Бр 28301/906 изјавило: да предвиђени локали као и њихов распоред и димензије одговарају