Српски технички лист
— 276 —
кречовитије воде и воде богатије солима но што су ваше пијаће воде. Зарад тога је опет за основу узета „вода из дражђанског артерског бунара, тој су водиу · лабораторијуму техничке више школе додали потребне соли. Успех је далеко надмашио очекивања,
Међу тим је [ог шед. С, Кб5зе у Дрезди објавио врло. интересантне радове о узрочној веги, која постоји између каквоће воде икварења зуба као ио способности за војника. Козе показује, на основи обилатог матери јала, да је у пределима где су тврде воде много већи проценат за војску способних младића с добрим зуба-
ма него ли у пределима где је пијаћа вода врло мека.
Кад Козве изводи закључак, да је садржина креча у пијаћој води узрок за боље зубе код људи, то се онда даје извести, што и он сам наводи, да су у пределима у којима је у води гипс место креча, зуби у људи лошије развијени.
По Е!зејбеге-у гуша (код гушанаца) долази у планинским пределима где су дубоке долине, које према гволошким слојевима имају врло меку воду. Још од времена Римљана увидело се да у многим планинским долинама има несразмерномного идиота, То се од вајкада доводило у узрочну везу са саставом воде, што су опет други спорили.
Од необично великог је интереса да су у човечијем телу на неким местима нађене материје које се анализом нису могле констатовати у храни. Тако се у једној жљезди%) крај душнчка (б]апаша Њуголсјва,) има јода, зуби и кости имају; у себи флуора. Кад проучимо литературу и уџбеникг у којимаје изложена а„ нализа хррне, нећемо нигде наћи јода. Тек у последње време успели су да у храни нађу флуора.
Нема сумње да животињско тело концентрише понеке материје, које се у животињској храни налазе у минимапним количинама. Из тога се мора закључити ла су те материје од еминентне вредности по здравље животиња. Ако бисмо за пиће и кување употребили воду која је само кратко време била у додиру са земљом, онда ће нам се јавити исто оно, што се јавља у дубоко усеченим долинама планинских предела.
У планинама водена пара се згушњава на хпадним врховима брда, који су делимице покривени снегом и ледом, отуда постаје вода, која у бујном току за неколико дана или неколико часова доспе у долине те зато нема доста времена да раствори соли и да их собом понесе. Ове су воде махом врло меке.
Код модерних водовода, нарочиго на местима где су црпке, стварају се сличне прилике као у планина-
#) Код човека је ова жљезда двострука — симетрична. Обе су поле везане превлаком Ти, Неки мисле да 'она ре-
гулише притицај крви у мозак, али пре ће бити да је рудименат. Кад ова жљезда „прекомерно израсте, добијају људи гушу (гушанци у Босни и у Тиролској) Неки опет мисле да ова жљезда потпомаже растење код човека, јер је код патуљака ова жљезда учмала. Е МЕ
ма. Вода је површинска вода, која се тако брзо црпе да нема времена да се засити солима.
Према свему овоме писцу изгледа да је неминовно потребно да се за пиће и кување употреби вода из дубине, која је по природи ствари имала времена да се засити солима. С тога гледишта треба поставити захтев, да се вароши поред добре воде за друге потребе снабдеју: и с водом добро засићеном солима која ће служити за пиће и кување, Мека вода за кућевне потребе око прања, за парне котлове и локомотиве а тврда вода за пиће и кување.
Питање је како се то може извршити 2 Радикално срество било би кад би се у градовима увео двострук водовод. Али би то било врло скупо а било би и других незгода. Кад се из водовода сва вода употреби онда се ;тим „самим цеви енергично испирају. А ако се из водовода узима само вода за пиће и ку. вање дакле само сразмерно мала кодичина — онда
| постоји опасност, да у воду доспе олово и други ме-
тали који су отровни, јер вода тада има времена да нагриза цеви. Ако би се оловне водоводне цеви и ка. лајисале опет св на саставцима цеви спајају лемом, у ком има врло много олова, а саме славине су од месинга, у коме има бакра.
Али срећом питање се може решити много простије. Поред главног водовода за воду за обичну употребу, каква се данас тражи треба по целом граду распоредити неколико црпака или артерских бунара. Људе треба тад тако навићи и научити, да воду за пиће и кување узимају с тих јавних бунара. Врло знатна трговина с водом, која сад постоји вероватно ће се још већма развити. И опет ће се у вароши подићи класа људи која је у старим градовима постојала: то је класа водоноша. Ови ће у модерним варошима разносити воду по кућама не као пре на својим плећима на самарицама у путуњама. већ на аутомобилима у нарочитим судовима. Паропа за добијање пијаће воде и воде за кување треба да буде: дубинска а не површинска вода.
Из Теећтвзеће Вилизећал Ае 30.
0 реформи наше железничке тарифе.
(наставак)
Аустро унгарска.
Тарифе су у Аустрији, онако исто као и у Немачкој склопљене биле по принципу приватне економије и по систему тарифирања робе по вредности. И овде није било јединства у класификацији код појединих железничких управа па кад је разграната железничка "мрежа и кад су створене директне тарифе за пренос преко" две или више пруга, онда су насту: