Српски технички лист

— 280 —

железничких послова, железнички закон нигде ни једном речи не говори. У томе и јесте та силна неправичност, тај силни недостатак, против којих се желеничка маса, са пуно права бори.

Железничка маса, и она о којој закон тако неправичн: и непотпуно говори, и она, о којој закон и не помиње, здружена у заједницу, у Железничко Удружење, тражи да се закон промени, да се прилике побољшају, да се живот олакша, да се рад боље награди и да се егзистенција радне масе о6 :збеди, Пројекат таквога закона израђен је још пре три године, и он се стално повлачи по фијокама разних министара грађевина, а, у место да буде једном и узакоњен, он се

помаља само кад треба апеловати на би-

рачке гласове те желсзничкз масе. А то је баш оно што масу доводи до огорчењаи што је може навести да прибегне и насилним мерама у борби — општој обустави рада. Какве пак огромне материјалне штете и за државу и за друштво у опште може пр,извести један ма и кратковремени прекид рада на железници, најбоље су показали општи новији железнички штрајкови у нашем суседству, у Мађарској и Бугарској. Железница, пре свију других установа у земљи, веома јак: финансијски, којој стално предстоји солидна будућност, позвана је на првом месту, да потпуно обезбеди егзистенцију радне снаге која је одржава на висини; позвана је да обезбеди егзистенцију радне снаге и кад ова постане у раду неспособна и да обезбеди егзистенцију оних, које та радна снага, подлежући у борби часн) и поштено, оставља после себе! „Келезнина је позвана да својој рад. ној маси створи бољи положај да је образује, чува и пристојно обезбеди. Она. то треба да чини сама по својој иницијативи, пре него . што би једнога дана била на то присиљена.

В.

Једна насушна потреба,

Одавно се чују жалбе Железничке Дирекције на крајњу оскудицу у персоналу подготовљеном за одржавање и експлоатацију наших железница, услед чега је ена принуђена да тај персонал регрутује из људи мало или ни мало упознатим с радом који им се поверава. Очевидно је, да се с таком радном снагом не може постићи задовољавајући резултат, како у погледу

| поузданости саобраћаја, тако ни у погледу трошкова

за експлоатацију железница.

Тај недостатак, који се осећа данас, удвојиће се или утројити при пуштању у саобраћај оних железзничних пруга, које су дачас у грађењу, а кад се та потреба за спремним переолапом предвиђа, требапо би

се постарати да се она и задовољи.

Па ко би био на првом месту позван и дужан да ради на спремађу тога персонала 2 Нихо други до сама дирекција железница јер се она не сме даље само вајкати и жалити, кад има начича и могућно. сти да се угледа на своје друге на страни и да створи нижу струзну школу за спремање људи, који ће имати и поред добре. воље још и могућности и умења да испуњавају тешку и одговорну службу, која им се поручује.

Дирекција би нашла могућности, да у свој велики буџет уне:е сразмерно не вели.у суму за стварање и одржавање таке школе. Она зна најбоље своју потребу и њој она сама најбоље може и одговорити,

|У толико пре што по свима струкама има довољно

својих службеника, којима би могла поверити преда-

вање појединих предмета и руковођење практичним радовима ђака, људе ван Дирекције или не би морала никако ангажовати или у врло малом броју, Приватна Грађевинско гаодетска Академија, проф. М (лана Андоновића, која је од прошле године почела да спрема средње стручно образоване људе за грабенеће потребу Дирекције Ж лезница. Она

винске н геометарске послове, по свој прилици, моћи задовољити је као приватна школа приморана да од својих слушалаца наплаћује школарину, која је доста велика за наше прилике, те ће услед тога број слушалаца у њој Дирекција насигурној помоћи са те стране, већ би требала одмах

да приступи послу на стварању свјје школе,

бити врло ограничен. се не може надати

Ако због неизбежних формалности Дирекција не би била у стању, да таку школу одмах отвора, то би могла и требала да избере 15—20 својих питомаца, и да за њих бар плаћа школарину у приватној школи Андоновића, те да на тај начин отклони препреку за посећивање те школз= већем броју слушалаца. Директор и сопственик школе г. проф. Андоновић не би, уверени смо, отказао, да у случају потребе и на захтев Дирекције железница измени и програм школе и да га подеси према потреби Железничке Дирекције,

Н; морамо овде упозоравати на добит, коју ће наше железнице имати отуда, што ће продуктивност њених органа бити знатно повећана и служба боље обезбеђена, кад је буду вршили људи с довољном стручном спремом, јер је та добит очевидна и неоспорна; не треба особито наглашавати ни то, да с већим стручним цензом расте и морална снага човека, јер је и то правило, — које као и свако друго правило, може имати изузетака — опште познато, али морамо да укажемо на добит, коју ће имати Дирекција