Српски технички лист

— 282 —

толика прашина, да је слабија плућа тешко могу да поднесу. Ово нарочито важи за главно калимегданско шеталиште на савској падини. По њему је тако просто разбацан шљунак и песак да личи потпуно на какав спруд, јер услед неподесно изабратог попречног профила и знатног уздужног пада ове терасе, вода од кише и поливања стално подриза шљунак по стазама и не да му да се уравна и набије. И због тога сваке вечери а нарочито недељом, када се на терасу стлегне маса Београђана ради шетње, овај негдашњи удобни турски „Фићир-Вајир“ — брег за размишљање изгледа обавијен густом копреном магле када се мало издаље посматра.

Нека се баш узме да цео тај свет и није дошао на шеталиште ради чистог ваздуха, ипак сматрамо да нема довољно оправдања да се и они који суу шетњу изашли ради забаве и одмора гуше у прашини, које имају у довољној мери и по варошким улицама.

Једино још оне две приступне стазе на Калимегдану, које се због јаче хладовине одржавају већином влажне, слободне су од прашине, али су оне израђене од ситнијег песка у коме има толико уме да се после кише њима једва може проћи од блата.

Било би мислимо у реду, да се наша општина постара да се бар умањи прашина по градским шеталиштима, каца се како већ изгледа, нема времена ни срества да се отпочне рационална борба са прашином по београдским упицама. Зашто се и код нас не би обратило мало више пажње. при изради стаза и игралишта > Зар не би било већ време да се и код нас учине покушаји за,поливање стаза и путова тером,

веструлитом, армаком и другим средствима којима се

модерна техника са успехом служи у борби са прашином 2

Ми ћемо бити задовољни ако ово неколико редака буду у стању да надлежне у општани, који су позвани да се брину о уређењу Београда, подстакну бар на размишљање, пошто смо уверени да се са мало више труда и воље може учини много што шта кори-

сно за здравље и удобност грађана. ше.

0 реформи наше железничке таршре.

(Наставак)

Тако је 1. Априла 1882 бало у Аустрији 39 ком-

панија железничких и оне су примењивале 46 тари-

фа за унутарњи саобраћај са 136 додатака тарифама и 14 специјалних тарифа и изузетних.

Саобраћај с иностранством бројао је 75 тарифа за робу, 55 додатака; 20 тарифа за цереалије уз које је бало три додатка и 36 тарифа за угаљ с 27 додатака.

Међународни саобраћај имао је 186 тарифа за разну робу, 65 тарифа за цереалије са 69 додатака 69 тарифа за угаљ уз које 97 додатака. — Овега 511 тарифа и 828 додатака. Ту још треба рачунати 2859 такса за поштанске пошиљке као и особене тарифег на Мађарским железницама.

Ове цифре најбоље говоре колико је неминовна потреба за израду нове тарифг.

Тип аустријсках тарифа је такав да подвозни став опада с даљином. Али су и ту ступњи опадања и основе за ставове врло разнолики код разних железница. Тек 1884. године био је први почетак за склапање тарифз на народно зкономској основи. Ову су поставиле државне аустр. железнице и како је основа срећно избрана нове су тарифе од 1885.—1887. уведене код многих компанија.

Код аустриских и угарских железница нова класификација је истоветна само су тарифни ставови раз 'ични.

Махом је аустриска тарифа нижа.

Тек развитком саобраћаја и пошто се дошло до сазнања о правом циљу железничког апарата а под притиском потреба инду трије и агрикултуре, дошло се поступно до данашњих савршенијих тарифа и подеснијих тарифних ставова у свима земљама. А готов) све државе у којима има железница прошле суу погледу постављања принципа за класификацију робе и изради тарифних сгавова готово истим странпутицама којима су прошле Немачка и Аустро-Угарска.

Србија. Наша споровозна тарифа у главном је копија старе Аустријске. Класификација розе је на много места недосљедна. А тарифни ставови су по нашем мишљењу у главном високи, при свем том што постоји маса рефакција и изузетних тарифа од којих су до скора неколике рефакције биле и тајне. Тајне рефакције, може се с правом рећи, знак су да дирекција пактира с појединим шпедитерима и да је највероватније, да се разлика у цени подвоза дели. А ми смо се лично уверили из непосредних статистичких података да је укидањем једне тајне рефакције промет наш знатно порастао у току две узастопне године, Тајне рефакције у опште немају смисла јер искључују јавно надметање, које наступа при објави дотичног попуста у цени подвоза под повољним условима.

За доказ нашег тврђења, да је наша тарифа за робу доиста висока наводимо овде упоредне приходе од транспорта робе код разних железница.

Из ове таблице, у којој је нарочито увзден и приход по тонском километру, види се, да наша та: рифа у 1902. години стоји' исто онако високо као што је стајала швајцарска у години 1888. Док је само шпанска и Данска тарифа од наше већа апи све око 1890. год

Немачка, Холандија, Енглеска, Француска, и тд, све су јошоко 1890. године имале знатно мањи приход