Српски технички лист

–—- 304 —

Будућност снагиних извора наших.

Поглед на развиће енжењерских задаћа, од енжењера Крола.

Пратећи у корак развиће његових почетака, ми ћемо запазити да је, у пркос свима менама «сроз које је прошао наш род, један појам (остао непромењен, а то је појам: шта представља богатство једнога народа или појединаца. Било да помишљамо на преисториског човека, који је мерио

човечанства до првих

своје богатство по броју и каквоћи камених батова и стрела, било да имамо у виду модерног доларског кне: за у Савезним Државама Америчким, сопственика пространих угљених поља и рудника, увек је богатство мерено, у последњој линији, имањем природних сила, или подобношћу да се задобије нека готовина прироцних сила. При том се има природна сила или енергија онако схватити, како је схватају физичари, хемичари, енжењери, т. ј. као подобност својствена свима телима, да под извесним погодбама врше извесну количину корисног рада. Угаљ н,пр. садржи извесну меру природне снаге, која ипак није на расположењу при обгчној температури. Кад се пак угаљ доведе у везу са врелим ваздухом, нарочито кисеоником, онда се може снага угљенова мање више потпуно добити у 0о6лику топлоте, једног вида природних сила, и претворити у применљив рад н. пр. произвођењем паре.

Средства за преобраћање природних сила у користан, плодан рад, или уопште снажне машине, често пута су мењале својих облика, Тако налазимо у најстарија времена да је човек најекономнија од свих снагиних машина, претварао природне силе, садржане у храни, у рад, потребан за затезање лука, за бацање копља, што му је опет доносило нове хране, нових природних сила. Овде беше појам богатства тесно скопчан са готовином хране, оружја, телесним саставом подесни за сурови ловачки живот. Мало доцније видимо човека, који је међутим примио земљорадњу, да природне снаге хранине примљене, у облику жита и других земаљских производа, преобраћа у рад, потребан за орање и обраду поља, за жетву и бербу пољских плодова. Појам богатства остаје и за ове одношаје у главном исти, као и за ловце, само још придолази преобраћање хране у користан рад домаћих животиња, које човеку помажу да вуку плуг и да донесе воду за наводњавање њива. Затим доспевамо доцније у доба када су појединци имали у власти простране њиве и поља, те нису морали сами деловати своја поља, већ могаху држати читаву чету послушника, који су испуњавали њихове заповести и који су их морали услужити својом готовином природних сила, по "начелу сила преча од права.

У поменутим добима већ можемо забележити прве покушаје човекове, да непосредно искористи снатине изворе што их је природа дала. То је била употреба ветрове снаге, која даваше могућност да лађе пло-

ве морем и да се пронађу нови, дотле неслућени извори снагини. Убрзо следоваше и сазнање, да се и снага текућих вода може употребити, ради покретања примитивних машина. Доцније се учини откриће, спочетка незнатно али временом све замашније, да се човековим сврхама може у службу ставити и снага, која почива у суду, напуњеном водом, а загревану дрветом или угљем.

У колико се више приближујемо модерноме добу то све више увиђамо, да темељ свега богатства чине употребљиве природне силе, као и могућност да се при-

родне силе примене. Овеколико човечанство тежи грозничавом ревношћу за тим, да окрене на своју корист, један део оне готовине природних сила

које постоје од постанка нашега света, или су доцније постале: готовине снага у угљеним пољима, петролејским изворима, снагу водопада, па и снагу мор. ских валова. Гдегод су људи успели да свој удео у стоваришту природних снага увећају, тамо је постало богатство, већој мери него у прошлим временима.

Не узимајући га сада у рачун добивање снаге из радиоактивних супстанца, која изгледа практично не-

ми можемо васионску готовину снага, ко-

тамо и данас постаје богатство, можда у

ограничена, је нам на земљи стоје на расположењу, уопште са четири гледишта:

1. Несакупљена снага, која потиче од сунца и доспева на земљу у облику зрачне топлоте и светлости;

2. Топлота нагомилана у земљиној утроби, због високе температуре земљиног језгра;

3. Жива сила својствена земљиној лопти, услед сопственог обртања, која се може искористити у плими и осеци,

4. Сипе, које се ослобађају при образовању хемиских једињена између елемената и елементарних група што се на земљи налазе.

Пошто се снага потока, река и слапова може употребити поглавито стога, што они доспевају у море оданде опет испаравају и понова на земљу долазе, у облику атмосверских падежа, то се има ова снага смакао облик сунчане снаге. Онага ветра, пак, моубројити како у групу сунчаних снага, тако дои у живу силу обртања земљиног. Зрачна топлота сунчева била је у прошлости главни извор за сва земаљска складишта снага, она ће морати увек то

поделити

трати же се некле

бити, иако непосредно, јер она снабдева сва земаљска жива бића, биљке и животиње, потребном топлотом и светлошћу. Она је суделовала у грађењу свих носилаца снагиних, који почивају у угљеним рудницима и петролејским изворима. Сви земаљски снагини извори имају свој узрок, у последњем реду, у снази сунчевој. Сасвим је друга ствар непосредна употреба зрачне снаге сунчане. То су, додуше, покушавали разни проналазачи, у Калифорнији добивени су н.пр. и позитивни резултати, али ипак остаје још да се сачека да-