Српски технички лист

— 305 —

љи развитак. Досада употребљени посутпак састоји се у примени великих параболних огледала, која се сахатним механизмом увек управљају својом осом ка средини сунчевој, а у својој жижи носе мале парне казане. Таквим огледалом од 1,02 м. пречника досад је

било могућно произвести нешто више од две коњске снаге, разуме се, при повољном времену. Кад се ова-

кав строј веже са парном динамомашином, која пуни једну акумулаторску батерију,

може постићи равномерно ' давање струје. Поновљени

онда се и овим путем

огледи са сличним стројевима показали су да се у земљину појасу за 45% северно и јужно сд полутара, при ведром небу, свакодневно кроз девет часова, можг произвести 9,35 килограм-колорија у минути, по квадратсунцу огледала, која би при потпуно искориствовању могла давати на сваких

ном метру улравних према 100 м= огледалске површине 88 коњских снага, али у-

след термодинам“чких губитака само 12%/, одатле, т. ј. око 10 коњских снага, као употребљив рад у цилиндру парне машине.

Главна сметња примени овога поступка лежи у великим трошковима око подизања стројева и њихова пословања, што долааи од климатских и временских одношаја. К томе долази још, да су они земаљски крајеви у којима се може рачунати на уједначен притицај сунчеве топлоте, због своје тропске климе и оскудице у води, неподесни за подизање индустриских предузећа, дотле би опет у умереним и субтропским појасима кишно доба и зима врло ласно обуставили све послове. (а свих ових разлога, непосредна употреба сунчане топлоте у великим размерама као да лежи у далекој будућности. Могућно је да ће, по исцрпљењу других, нама ближих извора снаге, електрично проношење у

даљину, струјама високог напона, учинити такве на-

претке, да ће се моћи остварити мисао: да се подигне цео низ постројења са сунчаном снагом н. пр. дуж јужне обале Средоземног мора и собе стране долине Нила и Црвенога Мора, која ће јужну Европу и Мисир снабдевати струјом. Ако се рачуна на област од 50000 км%, одакле би се 25 употребилс, у облику огледала, за скупљање сунчане топлоте, онда ће бити на расположењу, дневно кроз девет часова, спровод од 150 милиона коњских снага, дакле више него што износи потреба целе земље.

Да бацимо сад поглед на топлоту, што је нагомилана унутра у земљи. Ваља поменути да је ова топлота, у колико утиче на ,„астање биљака и произвођење наше хране, посредно већ употребљена и да игра велику улогу у низу наших извора снагиних. Ну непосредна примена ове топлоте, на ос«чову разлике у температури између унутрашњости и површине земљине, скоро је без изгледа на успех. Има, истина, попојединих места на земљи н. пр. Јеловстон-парк у Сев. Америци, гејзери на Исланду и на Новом Селанду, где се јављају извори од 95" са обилатом водом у непо-

средној близини хладних извора. Нема разлога не прет-

који ће хладити хладним

поставити, да би се овај пад топлотни, иако није довољан за произвођење водене паре, могао употребити у извесним топлотним машинама са кондензатором. Треба само замислити казан са течном угљеном киселином, или течном сумпорастом киселином, који ће се загревати толлим изворима, и један кондензатор изворима. Покретна снага у казану, која је добила висок напон, могла би у једној машини са клипом, или у турбини да врши рада у кондензатору охлађена, опет би се врађала у казан

да изнова отпочне коловрат.

Алито су изузетци. У редовним приликама морало би се ићи 5500 м. дубоко, да: би се добила темпера · тура од 200%0. У повољнијим приликама н. пр. у близини вулкана где је земљина кора тања, ова би се температура с:акако раније достигла, али таква места изложена земљотресима и вулканским изливима, нису нимало подесна за подизање индустриских предузећа, Ну, не гледајући и на то, рачуном се можемо уверити да би примена ове земљине топлоте, машина са кондензатором,

помоћу воде и захтевала такве стројеве који би по коштању далеко превазилазили и напред поменуте машине за сунчану топлоту.

Употреба снаге ветра за непосредно произво ђење снаге (а не за произвођење кретања) могућна је само тамо, где се тиче малих предузећа, код којих не мора бити уредно пословање, дакле за подизање шмркова за наводњавање поља, за млинове, за производ= њу светлости у вези са акумулаторима. За велика предузећа је искористовање снаге ветра незнатно, кад се узме у вид обим постројења; затим је пословање сувише неуредно и скопчано са тешкоћама, због нагомилавање снаге. Напротив, примена водопада и текућих вода све више осваја, како за мања тако и за највећа предузећа, јер се овде тиче ствар уредног, непрекидног притицања снаге, која не захтева сувише скупих постројења да би се преобратила у подесан за употребу облик. Данас нема више сумње, да је овај облик природних снага, после угља, најважнији, педесет година упрегнута да својом воденом снагом снабдева најближа места осветље-

којим сада располажемо, и за идућих биће вероватно и најмања речица

њем и струје.

покретачком снагом, у облику електричне

Да погледамо сада на живу или покретну снагу земљину, која потиче од њена обртања. Она износи сада од прилике 0,41%х 1098 килограм-метара. али њена употреба је само посредно. могућна. Услед обртања земљиног, у вези са даљним утицајем сунчеве и месечеве масе, изазивају се, као што је познато, у морима што покривају земљу, плима и осека. (Одавно се на то помишљало, да се за време плиме прикупи велика количина воде, па да се за тим, за време осеке, пропусти та вода да отиче кроз турбине и друге машине са воденом снагом. Рад, при том добивен, без сумње