Српски технички лист

— 306 —

би био одузет од живе силе земљине и морао би врекао последицудругим речима, због тога се не

меном, при дужем трајању, имати успоравање земљина обртања, или продужење средње дужине дана. Али бисмо морали забринути, јер кад би смо тако одузели један милион коњских снага, онда би тек за милион година дошло као последица: да се дан продужи за неки део секунде, тако да се то не 64 морало узимати озбиљно у рачун. За извршење овог поступка има више путева, Тако н. пр. пусти се за време плиме да се напуни водом једна ублина, чије дно лежи у висини најнижег положаја воде у осеци; садржај ове ублине пропушта се кроз низ турбина, при опадању по„вршине у мору. Таком направом може се радити два пута дневно по 41, часа, али би се морали употребити још и акумулатори, који би могли прими“

посла. Кад би се ово

воде

ти приближно 85%/, дневнога постројење спојило са другим, које би радило за време надолажена плиме у ублину, онда би се удвојио постигнути успех, и таја би акумулатори имали де приме само 25%/, дневнога посла. Ну, извођење овог поступка захтева врло скупе машине и акумулаторе. Те се тешкоће могу обићи, кад се саграде два мања корита, и кад се између њих сагради цео низ турбина. једно корито везивало би се са отвореним морем за време горње трећине плиме, а доње за време најдоње корита била

разлика у паду 53—85%/, целог плимином пада. За

трећине осеке, тако да би између оба

таква постројења била би цена доста умерена, тако да би се у извесним пределима, и при данашњим ценама (Оваги одликовали би се нгдостижно уједначеним произвође·

угља, она могла остварити. снажни стројеви

њем снаге. Данас је највише распрострањен четврти; извор сна-

гин, који постаје при грађењу хемиских једињења н. пр. при спајању угљеника и воденика са кисеоником; при том сагоревању ослобађа се снага. Градива, која нам земља за то пружа, угаљ и петролеј, иду на мањак, уи можда већ кроз 250 говише економски

след све веће потрошње, дина они се неће моћи због високих џена својих. За садаи у најближој будућности, то су наши најважнији извори енергије. Једини начин примене градива састојао се пређе у томе, што су она употребљавана за произвођење паре. Трагови ове употребе могу се пратити до Северија, првог градитеља пулзометра, и у старо доба до Херона из Александрије, чији је реакциони точак, после више од стогодишњег развића машина са клипом, опет дошао до части у парним турбинама. Данас неће нико посумњати у то: да парна турбина доиста преставља идеал парне машине, због своје просте грађе, због потребе малог простора и економије у потрошњи паре. Али на жалост, све парне машине имају недостатак, да је сатако да у пркос свима досадашњим напретцима није могло више од 12%/, калоричне вредности наших горива да се претво-

употребити,

мо произвођење паре неекономно,

рад. Ну и није до данас

ри у употребљив парно-машински гасна машина или машина са сагоревањем дотерала даље у искористовању горивне топлоте, него ли парне машине, пошто високе температуре, које постају при сагоревању у стублини, захтевају код њих хлађење водом, чиме се изазива велики део губитаса. Машина, која ће бити кадра да споји преимућства парне машине са добрим гасних машина, а без њихових мана, као да ће бити гасна турбина. Колико је досап познато о раду ових машина, гориво,

постају гасо-

странама

збивено у комори, експлодује; при том ви, који се поступно ослободе свога напонау турбини, где врше рад, или производе гасну струју, која ради у турбини помоћу сагоревања течног горива под уједначеним притиском.

На супрот поменутој употреби горива, у сблику топлоте, за данас је непосредно преобраћање горива у епектричну снагу, помоћу обичних галванских елемерата, још сразмерно мале важности. Ну овај поступак има многа преимућства над досада уобичајеним многоструким преобраћајима, где се горива на!пре претвореге у ки рад, и тек за тим у електричну струју. Огледи да

топлоту хемиским путем, а топлота у механич-

се конструишу електричне батерије, чије се позитивне електроде од угља (кокса) поступно троше дајући за сада само слабу струју, доказали су ипак, да је много економније преобраћање горива у електричну струју овим путем, него ма којим другим, досад познатим На жалост, имаде још доста тешкоћа, као н, пр. оску-

дица растворних средстава за угаљ, недостатак тела,

која се понашају електронегативно према угљу, да би могла послужити као негативне електроде у угљеним

батеријама,

На основу горњих излагања може се тврдити да ће се за стална постројења снагина у прво времг услед све веће оскудице природних горива, у јачој мери но досада употребљавати водена снага; доцније кад ова не буде довољна, мораће се приступити производњи помоћу плиме и Најдуже ће бити изузете оне машине, које су упућене на што концентрованије носиоце снаге, н. пр. време приступиће се

искористовању сунчане топлоте, и како је ово могућ-

снаге осеке. машине на бродовима. У најпотоње но само на ограниченом делу земљине површине, то може имати као последицу — померање индустриских области ка екватору. .

У вези са овим менама ићи ће, по свој прилици и промена главних употребљених машина снагиних: на једној страни развиће водених турбина за велике количине воде и мале падове, на другој страни биће прелаз од парне турбине ка гасној турбини или турбини са сагоревањем; а кад буде дошао ред на иско. ристовање сунчане топлоте, наступиће повратак ка парној турбини. Ну у свима случајевима извршиће се употреба, нагомилавање и спровођење произведене снаге у облику електричне струје; успех постројења