Српски технички лист

— 307 —

'снагиних зависиће — као донекле већи данас —- од

тога: на који ће се начин произведена снага преносити на далека растојања, и са највишим напонима струје. За бродарске и ваздухопловне сврхе 'као да ће крајни циљ свих могућности представљати: гасна турбина са шпиритом, јер ће дотле техника поуздано успети, да справља шпирит у великом по јевтинију цену него данас.

Из свега изложенога види се, какво обиље задаћа од највеће важности још очекује енжењера у будућности, замашан утицај има његов рад на бољитак и благостање човечјега друштва; како су његови радови и проналасци пресудни

целога друштва. Кад буде протекла друга тисућа нашег рачунања времена, тада ће, по свој прилици, људи

као Њутн, Лаплас, Мајер и други, који су положили темеље данашњој енжењерској науци, бити познатији

колико

по напредак

и признатаји у народу као творци његова благоста-

ња, него што су данас многи чувени државници и 80)“ „сковође,

С немачког П. М. Илић, проф.

Ђорда с ирашиком по друмовима.

(Продужење)

Како да са избегне стварање прашине на аутомобилским друмовима и аутомобилским тркалиштима 2

По себи се разуме да би се за друмове и тркалишта која се граде искључиво и нарочито за аутомобилски саобраћај морало постарати да се одрже без прашине. Било је говора о стварању аутомобилских друмова који би везивали Париз са Остендом, Лондон с морским купатилом Брајатаун, Франкфуркт с Висбаденом. један повећи пројекат израдио је аустријски министарски саветник Уеђег уоп Еђепћог. Имао би да се изради аутомобилски друм дуж далматинске Ривијере. Замишљен је као друм дуж обала Јадрансског мора од Запра до Црногорске границе. Имале би се делом израдити нове а делом поправити и проширити старе деонице друма. А пре свега имало би се постарати да друмом не буде прашине. Од извршења овог пројекта очекује се да се међународни путнички саобраћај обрати на Далмацију те да се та покрајина „економски _ подигне. Има једно аутомобилско тркали. ште израђено у Енглеској; је друштво " Вгоо апа — К]ад. Горњи строј израбен је као макадам у цементу. Искуство ту стечено веле да је врло добро. У Немачкој носе се мишљу да саграде аутомо-

извршило га

-билско тркалиште или у планини Ајфелу или на Хунсрику,

Вероватно је да ће се и та тркачка стаза израдити као она у Енглеској.

| велика прашина и кварење друмова.

Треба ли градити нарочите друмове за аутомобилски саобраћај, или треба извршити реформу садашњих 2

Непрестано се износи предлог да се аутомобили сасвим одвоје од обичних друмова и да им се саграде нови нарочити друмови, којим ће се вршити аутомобилски саобраћај. Пошто би се ти нови друмови саградили о трошку оних који “мају аутомобиле постало би најсавршеније транспортно срество економски нерационално. То би било истоветно као да постоји забрана да се сем железница сувим не сме употребити механична вуча. Али железнице већ сад нису довољне да савладају прекомеран жив саобраћај а сем тога у случају рата не могу савладати велике војничке транспорте Механичка вуча по друмовима постала је сад насушна потреба. Трошкове око одржавања обичних друмова у добром стању и без прашине имали бисмо поделити на већи број порезника но што се то данас чини. Држава има да купи порезу на аутомобиле и ова пореза имала би се давати опшнинама и срезовима као државна помоћ, да се врши поправка друмова уколико се ови више кваре аутомобилским саобраћајем.

С питањем о сузбијању прашине имаће да се бави у будуће законодавство.

У Аустрији се већ пред законодавно тело подносе

| пројекти закона о сузбијању прашине. Ови пројекти

закона траже: 1). да се смањи брзина вожње код аутомобнла 2). да се поправе друмови. Вероватно је да ће слични пројекти бити поднесени и немачком законодавном телу. јер је већ садашњи аутомобилски саобраћај по варошима им по друмовима услед своје разгранатости и живости изазвао) незгоде које изазива И по Немачкој се већ осаћа лош утицај прашине на здравље варошких становника као и на живот околних становника. Многе зграде крај су своју вредност некадашњу и т. д.

друмова изгубиле

И по Београду већ путује неколико аутомобила Један је већ пре неки дан прегазио и једну девојчицу. Незгоде од аутомобилског „саобраћаја по београддским улицама и околним друмовима већ ссе почињу осећати. Треба се дакле и код нас постарати да се те незгоде што мање осете. Сем тога и без аутомобила по Београду је грдна прашина, која је штетна по здравље Београђана. Зато нека се општина Београдска користи туђим искуством и нека прионе на рад око обезбеђења својих грађана.