Српски технички лист

БРОЈ. 35.

У Београду 2! Августа 1908. год.

ГОД. Х1Х.

СРПСНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Једна неодложна потреба. Посвећено Министру Грађевина.

Кроз који дан предаће се саобраћају железничка пруга Забреж—Ваљево и то за сада само за робу, да се колико толико олакша извоз шљива и пекмеза, а тек доцније и за путнике, кад се пруга консолидује.

Према овоме изгледа, да ће пруга за месец—два дана бити потпуно готова, потпуно снабдевена и спреуна да одговсри своме задатку, да савлада и појача саобраћај, да смањи цене транспорта, да оживи, појача и развије радиност и трговину и побољша економске прилике у својој области. И она ће то заиста учинити у својој области.

Настаје друго питање, а то је, колика је област ваљевске пруге са које она може транспортовати и на коју може благотворно утицати као и од чега зависи величина и ширина те области. На ово питање није тешко одговорити, јер је и сувише добро познато, да величина области зависи од броја и доброте приступних путова ка железници.

Главни промет на ваљевској прузи биће у правцу од Ваљева ка Забрежу и Сави, јер је извоз земаљских продуката и стоке много већи но што је увоз разних прерађевина. Са те тачке мора се и ова пруга посуатрати,

У само Ваљево на рејону од 10 Ки. стичу се четрнајест — 14 — разних путова. Сам тај факат сведочи нам, да је Ваљево важно тржишно место и важан прометни центар. Завршна тачка железничке пруге има довољно приступних путова, има доста велику област и вероватно је, да ће и железници давати довољно посга.

Али, колико само Ваљево има приступвих путова цела железничка пруга од Ваље-

ва до Обреновца на дужини око 70 Км. једва да има у, од тога. Ти приступни путови су код Диваца, Словца, и Лајковца и више их нема. Онај код Стублина не може се рачунати у такав, јер код Стублина (Шиљине механе) и нема станице, а за 7—8 Км. транспорта нико неће ни хтети товарити у железницу, да одмах после једнога часа претоварује у брод. Кад је роба већ на колима она ће ићи до Забрежа.

Из овога се види, да је само завршна тачка железничке пруге везана приступним путовима, а остали део пруге не, што опет значи, да је област пруге сведена само на она места, кроз која пролази. А ако то тако и остане, онда је железница промашила свој главни задатак. Зар се сме оставити Вреоце и његова богата околина без везе са пругом; па Црљени у којима се сада развија и само чека на жел. пругу богат мајдан угља, па Степојевац, Лесковац, Конатица и друга богата села на десној обали Колубаре, као и она на левој обали, и долином Тамнаве, јер попречних путова нема. Ни сам Уб нема природне и блиске везе са жел. пругом.

Ако се дакле жели и хоће, да железничка пруга буде заиста оно што треба да буде и да даје оне користи које с правом од ње треба очекивати, онда се све станице те пругс морају везати добрим пристугним путовима са свима околним местима и на тај начин што више проширити област железничке пруге.

Ово; што смо овде рекли за ваљевску пругу, важи и за све остале наше железничке пруге које се граде. Ниједна сада нема приступних путова, а како изг;еда нико се о томе и не брине.

Ми не сумњамо да Господин Министар