Српски технички лист
— 342—
предупредити много је писано и чињени су многи опити.“ Појав палења угља; сама од себе може се доста поуздано објаснити на овај начин. Порозни, шупљикави камени угаљ у коме има много гаса има особину да на својој површини згусне кисеоник ваздушни. Тим се згушњавањем изазива топлота и отуд развијају из угља запаљиви гасови. Кад топлота у довољној мери порасте, онда се гасови запале! Да се ово све спречи у„много случајева се помогло,на овај начин. У гомилу угља на подесном размаку постављене су гвоздене избушене цеви које допиру до дна гомиле. Цеви су доведене у везу с вентилатором, који само од времена на време ради — сиса ваздух.
У фцеви може озго да се уметне згодан запушач кроз који пролази термометар, те да-се по њему види кслики је ступањ загревања гомиле угља. У најновије време чињени су покушаиј ца са одреди којом брзином бива развијање гасова у нађено да тежина угља за само један месец може да опадне за неколико процената.
Велики кинески Зид
Овај зид који је већ давно ушао у пословице свију народа, спада у права свецка чуда. Саградио га је први цар Сће — Нуапс ће -— општи цар. —То је био особито спо.обан владалац. Кад је ступио на престо једва му је било 13 година, и одмах је крунисао дело које је био започео његов отац. Пошто је увео поре: дак у својој земљи он истера непријатеље преко границе и да би се обезбедио противу доцнијих упада реши се да подигне озидан бедем дуж целе северне границе царства ... и на тој начин постаде Велики кинески зид. Он се пружа од Шангајског кланца. ика западу до градске капије грађевине која се пружа на већу дужину. У ваздушној линији дугачак је 2008 километара али кад се мере и кривине онда прелази 2400 киломстара. Размера зида су огромне. При дну дебео је 7,6т а озго 4,6. Висинл је 4,5 до 9 метара. Зид се састоји из два зида између којих је испула ломљеним каменом или шљунком и сурвинама. Зидовима су од гранита и врго стабилни.
гомилама угља па је
сточно од Пекинга Смап — Сћа-пи. Нема
(.
ВЕСТИ
Екскурзија чланова удружења на Чукарици. У недељу 21 овог месеца после меснога скупа, који ће се одржати у стану Удружења, Улружење ће са присутним члановима отићи на Чукарицу ради разгледања инеталоц“ја фабрике шећера, о чему се из:
| мети атентата.
вештавају чланови ради знања, како би могли у што већем броју учествовати у овој ексурзији.
Број слушалаца на техничком факултету. У сва тра одсека техничког факултета уписало
се до сада у прву годину 76 редовних и 6 ванредних
слуашлаца. У прошлој 1907 — 1908 школској годнни број слушалаца у поједним одсецима био је следећи: 1 ИН офу аподе Одсек га грађев. инжењ 56 |38| 25 19 3 „ архитекте 6 11. 8 3 „ „машзн. инжењ., ђе 1 8 Укупно – 66+154+40+25—185
Пошто су ове године положили стручни испит свега четворица грађевинских и један машински инже. њер то ће број слушалаца семестру у све четири године и у свима оесецима ћТехничког факултета бати: 262
у овом зимском
Стручни испити на техничком факултету
За полагање стручних испита пријавили су се били г.г 1. Радиша Николић у одсеку за машинске инжењере. 2 Коста Шијачки 3 Тома Крстић 4 Димитрије Шрепловић 5 Живојин Илић
у одсеку за Грађевинске инжењере
Сви пријављени кандидати попожили су тај испит и тиме завршили своје школовање на нашем Универзитету. Честлтамо новим колегама и желимо им најбољег успеха у раду који их очекује.
Дрвени мост преко Расине у селу Дупцима на путу Крушевац — Мајдево — Брус оправиће се ове год по пројекту п. инжењера г,. Б. Јозановића. Предрачунска је сума 978,60 дин.
Дрвени мост преко Коњуш«е реке на путу Крушевац — Грстеник оправиће се ове год. по про Јекту п. инжењера г. Б. Јовановића.
Предрачунска је сума 515,94 дин.
Нове грађевине у Београду. Од поднетих
и прегледаних планова Управа града Београда одобрила је да могу подићи нове грађевине:
Гаврило Николић у Босанској ул. бр. 14.
Милутин Радовановић у Невесињској ул. бр. 15
Васа Димитријевић у Милетићевој ул. бр.
Сава Маринковић у Крунској ул. бр, 92.
Српско [јеврејска црквена општина ескенлског обреда да подигне зграду за становање и синагогу на углу Ускочке и Кнез Лазареве улице.
Јеврем Васовић у Макензијевој уп. бр. 5
Светозар Стојадиновић на углу Душановг и Капетан М;гинше ул. бр. у дворишту.
_Ђура Вајферт у Дечанској ул. бр. 18,
Тодосије Нозаковић код старог сењака, ван реона. Аксентије Голубовић на Крагујевачком друму ван реона.
Љуба Кујунџић у Курсулиној ул. бр. 5,
Коста Васикић код старог сењака ван реона, пмљесемивнеавиа |
слининиинаи листе аиентисле зле танвитег мезшилстис пољ литевнелииииглели лосови оливин наилази или носили исти вени: паљринши заашиинитааштеиленине леме инат: шава авина ти иначе зивота! Власник за Удружење Ори. Инжењера и Архитекта Кирило Свић ванрдни професор Универзитета. одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине београдске [| тампарија К. Грегорића и Друга— Београд