Српски технички лист

БРОЈ. 41

У Београду 12. Октобра 1908. год.

ГОД. Х7х

СРПСНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА "СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Пројекти за будућа пристаништа у Београду.

ЈЕ

Под руковођењем пређашњег шефа Одсека за канализацију, кеј и пристаниште г. Д. Нинковића израђена су у Одсеку два алтернативна, генерална пројекта за пристаниште у Бари Венецији. Ми ћемо на овом месту проговорити неколико речи само о првом пројекту, коме су страни експерти г, г. Фрилинг и Брикс дали преимућство и који је од стране Министра Грађевина усвојен да послужи као основа за израду детаљних иројеката и извршење пристаништа.

Остављајући од Гаре Венеције око 120 мет. за проширење београдске железничке станице и за заједничке магацине за робу која путује сувим и воденим путем овај пројекат предвиђа један велики залив — басен дугачак око 600 метара а широк у нивоу воде 112 метара. Овај басен одвојен је од Саве језиком — молом широким 80 метара, који ће заједно са 1000 метара обезбеђене савске обале до тврђпве бити у стању да прими сав локални саобраћај Београда те ће према томе отпасти потреба да се преко улаза у пристаниште гради нарочити окретни мост, који би коштао скупо а представљао свакојако једну сметњу за саобраћај бродова.

Улаз у пристаниште постављен је наспрам средине самога пристаништа, положен је узводно под углом око 60" према току Саве а има у висини мале воде слободну ширину сд 60 метара.

На својих последњих 200 метара код улаза у пристаниште велики басен има и ширину од 200 метара па се онда рачва у

промава динама |

| три ужа залива дугачка по реду 450, 550 и 650 мет. а широка у нивоу воде по 60 меметара. Ови заливи растављени су један од другог са два мола ширине 30 и 40 метара а између крајњег залива и отворене Саве предвиђа се моло од 50 метара ширине.

Изложена диспозција залива и мола потпуно је целисходна као што су се изразили експерти. Ми само налазимо да би при детаљном извођењу требало узводном молу до савске обале дати ширину 20—30 мет. већу у ком се случају не би морага рушити постојећа зграда станице Београд-- Сава и солски магацини а добила би се могућност да се и на овом молу изради потребан колски пут, каквим су према пројекту снабдевена сва остала мола у пристаништу.

Диспозиција железничких колосека изврљена је тако да сваки залив има дуж својих обала железничке колосеке, који се на

врховима мола спајају окретницама. Како је окретни мост преко улаза у пристаниште отпао то се кланична пруга има изместитн да пође од последњег колосека поред магацина Извозне Банке, за тим поред Железничке улице дасе споји са пругом поред Саве. Овом диспозицијом скраћује се кланична пруга за читавих два километра, што свакојако представља добит. На врху пристаништа сви колосеци као и путеви са појединих мола имали би се спојити и испод нарочитог моста саграђеног у трупу угарске пруге спро: вести на обалу изнад савског железничког моста пошто ће се на простору од моста до Чукарице и од Чукарице до Топчидера неминовно морати приступити грађењу велике железничке станице за ранжирање, која може да има сва добра својства једне пролазне станице са великом дужином колосека— и ако наша Железничка Дирекција још и данас сматра да се саобраћају може помоћи