Српски технички лист

— 360 —

непрестаним проширењем у страну садашње железничке станице београдске и грађењем лепезе од све краћ х и краћих колосека на једној чеоној станици, која још једино може послужити као централна станица за путнички и локални саобраћај Београда! Површина пристаништа под водом изнеће према пројекту 183000т, а површина за стоваришта, зграде путеве ит. д. око 4390001:" дакле укупно 622000:", За пристајање бродова биће на расположењу 1000 метара зидане обале — кејаи око 2300 метара калдрмом обезбеђене обале. Диспозиција антрпоа, магацина, пупа и

главне царинарнице подешена је тако да исте.

зграде могу послужити и бродарском и железничком саобраћају, а само дуж обала великог залива може се под зградама добити површина око 20 0001“,

Дубина басена у пристаништу при најмањој води (67.00) предвиђена је према програму 3,50 метра. Горња ивица обезбеђене обале постављена је у целоме пристаништу на коту 75,0 дакле за 0,60 м, изнад највеће познате велике воде од год 1888. Ми налазимо да је ова висина претерана и да би се још једино могла оправдати на делу где ће доћи магацини и зграде за претоваривање.

Али кад се узме у обзир да се ванредно

велике воде јављају врло ретко да максимално водостање траје у највише случајева само по неколико сати, а да се поред тога патоси магацина иначе издижу на зиданим темељима више од метра над висином колосека очигледно је да ванредно велике воде не би чиниле никакву смет у за саобраћај ако би за 30 — 40 см. каткад прелиле и саму ивицу кеја. Према нашем мишљењу довољно би било поставити ивицу кеја на коту 74, 00 т, ј. за 0,60 мет. изнад друге по реду највеће познате воде из год 1876 (кота 73,40) према којој је утврђена висина и за београдску железничку станицу. Од ивице кеја калдрми у пристаништу могао би се дати нагиб 1:20 те да се према вароши и железничкој станици опет изађе на коту 75,0 и да се исте потпуно обезбеде од поплаве.

Од спуштања ивице кеја за 1 метар имали би ове очигледне користи: 1.) знатну уштеду при зидању кеја и обезбеђене обгле, 2) олакшану манипулацију при истовару бродова за време малог и средњег стања воде и 3.) лако површинско одводњавање целога планума у пристаништу.

Да пређемо сад на типове за обезбеђе-

| се сасецају у висини мале водеа

ње обале при грађењу кеја и пристаништа. Уз генерални пројекат израђена су следећа четири типа:

1). Зидани кеј у пристаништу. Предња страна изведена је у три прелома и то од дна басена (63,5 )до мале воде (67,00) у нагибу 2:1.—од мале воде до коте 69,0 у нагибу 2',:1 и од коте 69,00 до горе у наги-

бу 5:1. Позадна страна требала је по пројекту

да има једноставан контра нагиб од 16:1, али су експерти захтевали да се да обичан нагиб од 20:1. Дно зида поставља се за 0,50 м. дубље од самог басена. Зид је про-

јектован од бетона (1 :3:5.) а видне повр-

шине (до мале воде) обложене су јаким гранитским тесаницима. Ради обезбеђења темеља побијени су по косинама зида борови шипови један уз други и засечени у висини

мале воде. На позадној страни до висине '

мале воде предвиђа се оплата Да при непосредном пристајању уз зидани кеј лађе. не

би могле ударати у зид на: сваких 4 метра

дужине имају се утврдити дрвени одбојници а тако исто на сваких 4 мет. намештене ' су и карике за везивање у дијагоналном распореду за већу и мању воду. 5 · Овај тип, изузев ранју напомену о висини ивице кеја изабран је рационално и одговориће потпуно свом задатку : да обезбеђеној обали да леп изглед а да омогући непосредно машинско истоваривање бродова и утоваривање робе у бродове Извршене сондаже у Бари Венецији показују да ће се оснивање моћи без већих тешкоћа извршити према пројекту непосредно на здравој компактној уми. Димензије зида и сви податци за статичко испитивање задовољавају у свему захтеве модерне Грађевинске Механике. 2.) Обезбеђење савске обале при умастом дну. Састоји се у главном из калдрмисања обале, за што је на првом месту требало створити сигуран ослонац за ову калдрму. На ту цељ пројектован је до висине мале воде (67,00) трпанац а да би се исти одржао у пројектованом нагибу 3:1 и да вода не би дно подлокала побијају се у реченом нагибу један до другог шипови који помоћу греда и затега од гвожђа и армираног бетона укотвљени су у природну обалу да би се спречило повијање. На овако створеној подлози требало је извршити обезбеђење у ужем смислу. На ту цељ имала се обала калдрмисати у суво у нагибу 1:1 као што се то обично ради, па пошто се насипи довољно слегну ова калдрма имала би да