Српски технички лист

—8361—

послужи као подлога за дефинитивну калдрму положену у бетону. На подножју калдрме остављен је банкет од 0,90 м, ширине ради пролаза и евентуалне ревизије при малој води, а теме калдрме покривено је јаком гранитном плочом, постављеном на бетонској подлози.

Премда је овакав предложени тип у техничком погледу потпуно исправан ипак налазимо да је за саобраћај, нарочито, при малој води неподесан. Уобичајено ручно. истоваривање преко скела из бродова било би при малој води због велике висине веома отежано или готово онемогућено. На машинско истоваривање такође се не може мислити када разлика од средине колосека на ивици обале до линије до које могу прићи бродови износи при малој води око 14,0) метара. Остало би још једино истоваривање преко пристанишних мостова чији би предњи крајеви лежали на понтонима. Али с обзиром на велику висинску разлику између велике и мале воде и ови би мостови били гломазни и неподесни,

Међутим при отпочетим радовима на обезбеђење савске обале, о којима ћемо засебно опширније проговорити горе описани тип из основа је измењен и погоршан. У место да се уметањем т. 3. ниских кејова, који 6и рампама и степеницама били доведени у везу са обезбеђеном обалом, створи могућност за што лакши истовар робе, измењеним типом без припита стручњака техничара, или надлежних власти ишло се на то да се створи једно нерационално обезбеђгње од в-лике воде, али истовремено и потпуно обезбеђење од саобраћаја при мањој и средњој води. Јер изостављењем шипова и оснивтњем на самом трпанцу, проширењем

„банкета, на 2,00 метра и блажијим нагибом

који је дат калдрми и каменој наслази (1:1,5 у место 1: 1 који је предвиђан у одобреном пројекту) учињено је да ће бродови при мањој води морати бити удаљени од ивице обале 18—20 метара што значи да је истовар онемогућен. С тога ће бити неопходно потребно да се бар при осталим деоницама обезбеђења ова грешка поправи и обали да за саобраћај подесвији профил.

3). Обезбеђење савске обале при стеновитом дну. Ради стварања сигурне подлоге за калдрму извршен је трпанац по нагибу који се сам од себе може да држи. Пројектом је предвиђен нагиб 1:1,3 с лица и 1:1 на позадној страни. Пошто се трпанац до-

вољно слегне, извршује се у слојастим ре-

довима степенасти суви зил, па се на исти поставља калдрма у нагибу 1:1. Односно банкета и покривања темена важи исто као и под 2.

На овом месту би имали да приметимо да је сумњиво да ће се где год у кориту савском наићи на стеновити дно, па ни у близини тврђаве где се стеновита греда, која

„пролази испод Београда највише примиче

обали. У осталом пре почетка сваког даљег радана обезбеђењу биће неопходно потребно извршити сондаже на самој обали, да се не би пало у грешку као код 1 деонице обезбеђења, за коју су рађени детаљни пројекти без икаквог познавања прилика у кориту саском, ма да нам је познато да је општина још пре 15—20 година вршила побијање извесних пробних шипова, а пок. М. Марковић при изради свога пројекта имао и сондиране профиле савске обале

4.) Обезбеђење обале у пристаништу. Ово Обезбеђење је слично оном под 2. само је простије, пошто је у пристаништу тиха вода Због тога је и калдрма могла да се предвиди у суво.

Изгледа нам да је.овде пројектант био у заблуди мислећи да је за трајашност обезбеђења главна ствар спољна облога. Међу тим баш саму подлогу келдрме треба осигурати од испирања таласима, ако се не жели да и сама калдрма после неколико година пропадне. Неопходно је дакле потребно да спољна страна насипаи у пристаништу буде израђена од мајданских отпадака камена, да би се спречило испирање и пропадање самог насипа.

Овим смо у главном завршили преглед генералног пројекта за пристаниште; остаје нам да још проговоримо коју реч о врсти и количини радова, вероватној цени коштања и изнесемо своје мишљење о начину из вршења и финансирању, што остављаио за један од наредних бројева.

а,

Наши односи са Удружењем руских инжењера.

Сабрање руских инжењера Удружењу српских Инжењера и Архитекта.

Удружење српских Инжењера и Архитекта добило је од Сообрана Инжењеров