Српски технички лист

БРОЈ. 48

У Београду 26. Октобра 1908. год.

ГОД ХХ

СРПОНИ

ТЕХНИЧНИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Зпонамерно кварење вештачких 06јеката на путовима,

Сваки путник путујући по коме било нашем путу може видети, скоро на сваком километру, по један леп, нов објекат који је злонамерно покварен. Код зиданих објеката, мостова и пропуста, понајчешће се види да једна или више плоча са ограде скинута и бачена. Често је изваљена и сама ограда. Код дрвених мостова тек што их предузимач доврши одмах се отпочне са демолирањем : већи део глава завртњева, па и сами завртњеви поскидају се и покраду.

Ова рђава особина нашега народа да радо прави штету другоме — ма њему лично и не користила, тако је ружна и недостојна народа, који хоће да је културан, да о овој „ситници“ треба да промисле сви надлежни и нађу начина, да је у корен сатру. Донекле је ово и учињено, донет је закон о овоме, али о томе ће бити речи на крају овога написа.

Шта мисли о нами, о нашој културности један Европејац кад види један леп, нов зидани мост, са чије су ограде плоче злонамерно поскидане и побацане2 !... Колике материјалне штете има наш народ оправљајући овај злонамерни квар, нарочито кад се има на уму удаљеност објекта и незнатна количина радова 2... Колика дангуба око састава плана и предрачуна за злонамерни квар и извршења свих формалности, док се посао не отпочне и не довршиг Надлежни морају урадити све само да се скине ова поруга са нас самих, и да се спасемо излишних издатака и траћења скупоценог времена.

Нами инжењерима и сувише је добро позната ова наклоност дечурлије, па и маторих, да другоме праве штету. О тој њиховој особини ми, при пројектовању разноврсних

објеката, водимо рачуна. Ми утврђујемо поједине делови тако, да се лако не могу злонамерно да покваре — па ма то било на супрот техничким принципима утврђеним за радове дотичне врсте. Тако нпр. при пројектовању дрвених мостова полажемо завртњеве

наопако, само да их не би непозвани злонамерно скинули. Кваримо и ходове, затуцавамо завртњеве, само да се неби могле главе завртњева, па и сами завртњеви поскидати. Многи од колега пројектују мостове без икакве отраде; „нашто правити ограду

| кад је извесно и несумњиво, да ће иста бити

убрзо скинута и бачена“, веле они. Што пак на таком мосту без ограде може да плати главом неки храниоц читаве породице, или ма који држављанин рпски--има се благодарити поменутој ружнојСособини нашега народа Неки од колега прој ектујући зидану ограду на сталним објектима изостављају плочу за покривање. Да: ово пак није технички оправдано, јасно је за све нас инжењере, Намерно кварење мостова кажњаво је по закону. Све полициске власти требале би да обрате што већу пажњу и да несавеснике строго по закону кажњавају. Али ово у пракси није могуће извршити, јер дужина наших путова износи 8000 км. Немогуће је дакле полицији да чува сваки објекат на оволикој дужини. За ово ми изгледа да смо позванији ми, српски грађани. Сваки од нас треба да сматра за своју грађанску дужност, да сваку индивидују, која руши приватно или јавно добро достави првој полициској власти. Ну, на жалост, ми нисмо васпитани у том духу. Ево једног примера који скандалазира и нашу полицију и нас саме грађане. Око новог окружног крушевачког начелства подигнута је пре 5—6 година лепа и укусна гвоздена ограда. Колега који је исту пројек-