Српски технички лист
= а
Пемберг тунеп железнице Берн-Бриг,
У 31. Бр. од ове године нашег листа саопштено је у кратко читаоцума катастрофа, која се десила на Лечберг—тунелу. Пошто је железница на којој је овај тунел, као и сама катастрофа од великог и ретког значаја, интересно ће бити и читаоцима овога листа, да се упознају што ближе са једном и с другом, и ради тога изнећемо им овде у кратко историју и карактер, како железнице, тако и радова и прилика на главном њеном објекту Лечберг тунелу.
Грађење Симпломског Тунелаи железнице, која је кроз тај граниозни и за сад јединствени објект
своје врсте, требала југозападну Швајцарску— долину р. Роне у њеном горњем току — да веже не посредно с Италијом, јавила је се одмах жеља и потреба, да се та нова капија у Алпима искористи и за удобнију везу Берна и долине р. Аре с југом:
Почеткод 1904. године Швајцарски Савет одредио је комисију од три интернационална експерта за оцену пројеката железничке пруге, која би задовољила истакнуту потребу везујући Берн с Бригом у долини Роне.
У првом реду експерти су били позвани да даду своје мишљење: да ли та пруга може имати интернационални значај и служити транзитном саобраћају међу централном Европом и Југом, и да утврде главне тачке технич их услова по којима би та пруга требала да буде трасована и изведена.
Одговор експерата на прво питање био је позитиван: дотичну линију означили су они као интернационалну транзитну пругу првог реда, а будући њен приход по километру оценили су просечно 52.000 динара, и сагласно с тим карактером пруге поставили су следеће услове за њено извођење: највећи падови 1596 с ублажавањем у јаким кривинама и тунелима дужим од 1000 метара; минимални полупречник кривине 300 м., линија да се изведе с једним колосеком изузимајући мање тунеле, код којих би доцније грађење новог тунела за други колосек изазивало знатно повећање дужине, и веће тунеле чије би се извођење окакшало и убрзало грађењем паралелног ходника за тунел другог колосека“) Поред тога експерти су предлагали, да се за све објекте у трупу темељи израде за оба колосека, и да станице имају дужину која дозвољава укрплсње возова од 409 метара дужине. Напослетку предлагали су експерти за главни тунел на вододелници електричну вучу, а колосек шине од 47 кгр. на метар дужине.
За озим су експерти приступили оцени пројеката, а таких је било четири. Два од њих просецају
масив Бернских Алпа под Лечбергом,а два западније под Вилшдтрубеном, три пројекта _ дели-
#) Тунел претполагао се види се, по обрасцу Симплом ког Тунела.
о
()
мично се користе за везу Берна и Брига постојећим локалним железницама ка северној падини Бернских Алпа и железницом у долини ро-
не те је и њихова дужина у сравнењу с четвртим _ пројектом _ инжењера Алдин — Бајлера лимита си . о о (ев) о #45 =) = = о ~“ Ф = с о > о бан о о о 2 Ба 8 = 2 228 28 5 = с | = ч ~ 8 по о > Бо сл =. см 2 о мо = Ја о 5 [8 Б со п-4 са со МР ЛЕТЕ НЕ _Е ЈЕ – == 5 15 а а па Ин Сан 2 Бе А ид а с5 с5 та то = ). с об = = о о [а о 5 о с5 = с3 со <= 45 Бо Б 2 со + Те о0 765 ДР (42) о сл з ~ Н сл од = + Е = - ЕЈ ЕтИ а 4 ИЕ пе со о о а сб 5" = сд ге | с = са ио <=" 4 5 сл = Кнез јивј = а та. | з 5 . ЛЕНЕ 5 СИ 5 66 5 Ма см 54 «6 Жон ~ = са = ~ 6, > — = з==4 — г || Ф – == о (ба | 1 см ај з 15 па звига 14 . 1о У —– Б = о 64 — си У ио о | ба ПИ 5 5 Е = ' Е газ ЊЕ - СЕ а ЊЕ : с = 2 4 5 ка 28 Е и а Бо 5, = = = с с с6 2 8 = = Б - И ЛИНРЕТОН о. Е: 5 сз 25) о = = 6 ~ Ф = с5 би о В с5 И НА = Чилавев 7) > о з 5 о Е У = |: 5 = ПБ: Ф = 4 5 с3 Е Бо Б Е 5 2. о > са ш < о Фд «5 О = с а Е ЕЕ Е Е Ф о Ф у 5 = Б 2 = У 5 Ф = == 55 5