Српски технички лист

— 385 —

собиле, да добију појма о могућности економских појава. Њихова тежња да траже апсолутност и да журно генералишу, само може бити сметња разумевању закона, онде, где човек као чињеница игра најважнију улогу. Социјално поље им је још већма непознато но поље економско. Својом младошћу и

својим пређашњим стањем удаљени од проблема савременог живота. они не познају социјалне

беде, ако нису имали срећу, да им родитељи или

учитељи покажу живот сиротиње, и они чак и не |

сањају о основним питањима социологије, ако им и иначе преоптерећени програм споредних предмета није дао времена, да посвете философји неколико тренутака, преосталих после научних студија. И они затим доспевају у доба зрелости, у коме се потреба размишљања о велким социјалним проблемима намеће у толико силније, уколико сваки гра-

ђанин, у садашње доба слободе, има у рукама свој |

део државне снаге.!). Кад човек неку ствар не познаје, онда не уме ни да је цени. Тиме се да објаснити подцењивање наставе из економије код многих техничких школа. Ако се ученици и реше да слушају предавања, они не пропуштају да их подцењују или да их омаловажавају.

На тај начин слушаоци, недовољно спремни, постали су врло незадовољни, једно услед техничке и научне вредности самих ђака, а друго и услед ауторитета оних наставника, које су навикли да слушају на пољу инжењерства.

Ово је довољно да се изазове чврста воља и смела иницијатива, које тешкоће само појачавају. Професор треба да буде убеђен. да ће му предавање бити осуђено да потпуно пропадне, ако не буде сјајно победио и да овде више него игде вреди:

„Ништа није горе но надрикњига.,

Или

„Нема никакве разлике између понесеног па испуштеног и лошег.“

Али је професор сигуран, да му успех, на који има права рачунати као и на награду за своје труде, благодарност његових ученика и интелектуална хармионија са одличним срцима и духовима припрема најслађа уживања која учитељ, заљубљен у свој позив може икад очекивати и осетити.

В. С друге опет стране, предавање треба да буде пријатно. Не сакривајући тешкоће, професор треба да се побрине, да их његови ученици приме и да пристану да их професор изложи и са-

1). Г. Каћег у свом поменутом говору налази да је баш то, што се економске науке на техникама сматрају као споредне, главни узрок, што нзузимајући ретке светле примере инжењери нису на челу великих радова и великих покрета, као што су: урећење модерних градова, поправка станова, склапање великих индустријских друштава, одбрана економских интереса у парламентима и т. д. '

влада. Његови ће му ученици бити благодарни, на труду, који је драговољно уложио да одржи своје предавање у скученим границама, а да при том не занемари потребну јасност у излагању. Ма како да су поједине партије (његова предавања сувопарне, као што је н. пр. рнчуноводство, професор треба да их оживи вером у корисност својих предавања. коју треба да има он сам и коју треба да улије и ученицима. ОЈ

Професор ће у том погледу "наћи драгоцену помоћ у француским и страннм часописима, који доводе у везу развитак технике са економским и социалним начелима. Такав је часопис у Француској: Кеуџе Ф' есопопце тдизшепе, који су засновали и одржавају на висини г. г. Кахош5 и Мошт зе; у Немачкој опет:Тесћик ипа Маимасћан, који с особитим талентом уређује г. Ог Негтапп Веск; у Аустрији опет прашки орган, који с успехом издаје г: Вик професор политехнике у Прагу и који носи име Кипазећаџ Нг Тесћик ипа Миаећан. Велики технички часописи је бете СуП у Француској, Епвепееппо и Тће Епопег у Енглеској, Ошскаш! Зтаћ] ипа Евеп Немачкој дају такође важно место питањима из економије и социјалне науке. Часопис је махом мање сувопаран но учбеник, у часопису је више разноликости, више привлачи читаоца и одржава му пажњу не само на себе но и на. целокупност знања које распростире.

Можда ће ми се приметити, да ђаци не читају часописе.

Ја ћу на то одговорити — и молим да ме извине за ове појединости које у пракси имају много веће важности но што то помишљају људи ван наставе — ја ћу на то одговорити вели писац, да, ако студенти технички не посећују блиблиотеку, то је с тога што су у Француској финансијски кредити од неколико година на овамо ангажовали више за лабораторије но за блиблиотеке. Али ако би се уз жртву накнадних кредита за књиге и персонал читаонице отвориле ученицима и после часова предавања, тада би се ђацима дала могућност да дуге зимске вечери проведу ван своје ђачке собице и смањила би се посета извесних локала за забаву, а умножила би се посета библиотека, које су данас празне. Сем тога, понеке поправке не би изискивале друга труда до што би се побринуло да се постигне циљ. Када би рецимо часописи били поређани на месту где се ђаци крећу за време док че кају на предавања или вежбања, онда би се време које се иначе губи у шетњи и разговору употребило на то, да се бар прелистају ако не и прочитају часописи тако постављени да привуку пажњу на се. То је исто онако као што велике трговине својим досеткама наврате шетњу публике и изазову је да обрати пажњу на новитете па чак и на куповину .