Српски технички лист

— 386 —

Ја ћу још додати, вели писац, да модернизирана настава живих страних језика даје професору индустријске економије могућности, да нађе новог помоћника у професору језика. Примена директне методе наставе у језику одбацује гласно читање текстова и изискује, да се то замени разговором о предмету које ђак унапред проучи. Према томе, кад учитељ езика буде почео с ђацима те разговоре, довољно је да их упути, да читају чланке у часописима за индустријску економију, па да се после на часу језика о том чланку ралговарају. Овај резултат је утолико лакше постићи, што настава страног језика у том добије и нов предмет за разговора и нов пострек. Привлачност предтета изазива ученика много више да чита страну литературу, но што би то могло какво литерарно дело или дело апстрактне науке.

У. Срества за извршење. Има две врсте тешкоћа које, како изгледа, сметају остварењу програма: Једне чине сами људи, а друге ствара при рода предмета.

А. Пре свега, има још људи, који верују, да се настава из економије и социјалних наука може уштедити ученику док је још у школи. Веле да се и то даје накнадити праксом и да је школска настава, по сили околности, теоријска сувишна. Број ових скептика срећом је из дана у дан све мањи, услед неодољиве силе јасних факата. Сваки онај, који је имао ма у ком погледу да попуни своје образовање тек пошто је изашао из школе, врло добро зна шта кошта и рада и лутања, дакле губљена времена, док се надокнади оно, што сеу прошлости пропустило. Ова примедба, оваква каква је, пристаје уза сваку науку која се примењују; те би то значило: одрицати уопште потребу наставе за све стручне предмете,

Даље, извесни слушаоци сматрају ову наставу, да је и сувише проста „да би јој требало ма и саму пажњу поклонити. И број ових ће се смањити свакојако на најмању меру, ако професор буде умео да задобије своје слушаоце практичном занимљивошћу свог излагања и јасним излагањем чињеница које доноси.

Рачуноводство нарочито је предмет одвратности; квалификују га као досадан и некористан предмет. Први ће прекор исчилети чим не буде разлога за други. Јер су техничари већ навикнути на сувопарне предмете и они не беже од рада само, ако верују да ће им рад уродити плодом. Треба их дакле убедити о корисности рачуноводства за инжењера; то је први задатак професора.

Разлога за то има у изобиљу :

1). Економска знања инжењерова биће непотпуна. ако не зна правила и начин рада у рачуноводству. Не треба их посвећивати у практичне детаље које треба да зна рачуновођа по зана-

ту; али треба инжењера оспособити, да сам уме водити рачуне на упрошленој методи; да управља и надгледа рачуновође предузећа; да зна срачунати цене коштања оних производа, које фабрикује; да уме да склопи од времена на време стање свог предузела помоћу инвентарисања и: склапања биланса; да уме судити о будућности каквог посла према резултатима, које показују узастопни биланси. 2). Потреба знања рачуноводства намеће се инжењеру у предузећима разнолике солидности и на разним ступњевима развила. У ситној индустрији инжењеру може пасти у део, да сам прими дужност рачуновође, пошто би набавка стручног рачуновоће по занату преоптеретила предузеће. Ако ли је у каквом великом предузећу, он треба да зна да срачуна цену коштања оних производа који из, његове радионице излазе, или са радилишта које надгледа или којим руководи. Производи, који за њ престављају готову робу, понекад су сировине за другу какву радионицу или друго радилиште истог предузећа. Најзад, ако добије улогу течничког саветника у каквом финансијском предузећу, треба да буде способан, да се разазна у 6 илансу оних послова за које поменуто предузеће има да даде или одрече потпору својим кредитом или капиталом.

3). Ученик без сумње има једно преимућство над професором, а то је: да може бити и без професора. Али нека у том погледу не претерује, јер ће изгубити плодове усмене наставе, која ће увек остати надмоћнија над књигом, као што и човек остаје господар над мртвим стварима; као што је жива реч јача но мртво слово; — изгубиће лични додир, који рађа, ако не симпатију, а оно бар поповерење, и који је претежнији него што су банални односи између непознатог аутора и скривеног читаоца.

4). Рачуноводство не само да не одбија од себе инжењере, но изгледа да их нарочито привлачи, јер оно буди и уводи у рад комбинацију, која им се у инжењерским радовима непрестано истиче. Није ствар у томе да инжењери науче како се воде књиге; него баш напротив, главно је да се код инжењера побуди дух рачуна и спекулације у буквалном смислу ових речи. Славни агроном и пруски економиста де ТАпеп. који је оставио свом сину у наслеђд спахилук Те!]ом без дуга и лепо уређен, а који је био купио с дугом од 50000 талира, основао је био своје предузеће на предрачуну, који је био израђен брижљивом тачношћу. Он је знао привредну и потрошачку моћ људи и животиња свога предузећа, као што је знао и шта коштају поједдини радови. Отуд је извео вредност појединих извршених послова и упоређењем ових трошкова са примањем према разним ценама жита,