Српски технички лист

— 393 —

се може извршити или повећавањем пресека гвожђа или повећавањем јачине (челик место гвожђа). Први начин треба претпоставити, пошто при томе и истезање бетона на страни истезања постаје мање ји тиме се смањује опасност за стварање пукотина. На тај начин може се просто и јефтино водити рачуна о будућем повећавању оптерећења код грађевина из армираног бетона.

И код. грађевина са непроменљивим оптерећењем може се водити рачуна о повећавању јачине бетона у току времена, чиме се можемо користити за смањивање њиховог коштања. При томе треба довести старост пробне коцке, чија је јачина меродавна за висину дозвољеног напрезања, у склад са временом, које ће протећи до потпуне употребе грађевине („време поштеде“ нове грађевине.) У томе се показују према разноликости прилика, велике разлике, „време поштеде“ мање од 8 недеља дозвољава се само изузетно и већином само код грађевина мањега значаја; чак се и пробе оптерећења не предузимају пре истека тога рока. Код великих грађевина (музеји, школе, болнице, фабрике, магацини), нарочито у доњим спратовима, настаје потпуна употреба тек после дужега низа месеци. Између ових граница налазе се времена употребе обичних приватних грађевина.

Код постојећих званичних прописа не води се никаквог рачуна о времену потпуне употребе. По пруским прописима утврђено је време стајања пробних коцака без разлике на 28 дана, што одговара најкраћем времену поштеде, који је случај у изузетним случајевима; при том узима се степен сигурности врло велики, при напрезању савијања =6. У Француској полази се од пробне коцкз од 90 дана и смањује се степен сигурности, међу тим, на 3,6 (=1: 0,28): Услед ових олакшаних прописа искоришћује се бетон у Француској преко два пута више него у Немачкој, при чему се пак, не штети потребна сигурност грађевина. Према томе види се, да је потребно, да се и наши прописи измене да би спречили да се сваке године чине тако велики издаци бескорисно и народна имовина тако расипа. Према томе требало би, на основи изложеног, осим смањивања досадањег непотребног високог степена сигурности. довести у склад време стајања пробних коцака са временом поштеде које одговара дотичном случају.

Као прописно стајање пробних коцака могли би, као у Француској, узети 90 дана. У особеним случајевима, где је потребна брза употреба, требало би га смањити на 28 дана. У таквим случајевима, где је време поштеде утврђено са великом сигурношћу, могло би се меродавно време пробних коцака повећати, и у томе би циљу требало утврдити у прописима класе са одговарајућим напреза-

њима. Највиша класа имала би да обухвати, од прилике, грађевине са временом поштеде већим од 1 године, и код њих могло би се, на основи француских података, узети 13 пута веће напрезање него у нормалној класи. Овде се нећемо упуштати опширније у нарочите одредбе о томе. Јачину пробних коцака разнога времена стајања није потребно одређивати увек непосредним опитима. Могу се пробе извршити после 28 дана и одатле се може извести јачина за дуже време стајања на основи поузданих цифара из искуства.

Што се тиче степена сигурности, изгледа да би било корисно, да се он утврди разно према врсти грађевине, у место да се употребљује иста вредност у свима случајевима без разлике. Код грађевина из ојачаног бетона веома је раширена употреба система са статички неодређени ослањањем (носачи на више ослонаца, узидани носачи), и код њих је рачунање скопчано са много већом несигурношћу него код чисто гвоздених конструкција. Мора се, дакле, да неби у ствари никако добили мању сигурност него ту статички одређених система, или повећати довољно степен сигурности у рачунању, или узети доста јаке спољне силе у рачун,'које одговарају најнеповољнијим могућностима. Пруски пропис утврђује степен сигурности за носаче т= 6 што би било са свим довољно и за најнезгодније односе статички неодређених система, а који је, пак за статички одређене непотребно велики. Степен си:

гурности, који одговара француском пропису, од 36 довољан је за

статички одређене системе али је за статички неодређене сувише мали. Препоручило би се, да се узме за статички

одређеше носаче т==83,5; за статички неодређене требало би т повећати према нарочитим околностима на 4д05, ако се не би претпоставило, да се по уобичајеним приближним формулама порачунате спољне силе појачају у одговарајућој мери и онда да се задржи вредност т=8,5. На овај би се начин статички неодређене конструкције израдиле довољно јаке, док се опет статички одређене не би непотребно поскупљале.

Напред изложене цифре сигурности односе се на мирно оптерећење. О појачаном утицају покретних терета може се водити рачуна или одговарајућим повећавањем ових цифара или увођењем динамичких сачинитеља за покретне терете. Још нам недостаје сигурних података о утицају динамичких сила и о утицају оптерећења која се више пута јављају на промену и јачину бетона као и на спојно деловање. Мораће се дакле још врло пажљиво поступати при избору динамичких сачинитеља,

| докле се овде до довољног искуства дође.