Српски технички лист

— 395 —

Лечберг тунел железнице Берн-Бриг

(наставак)

Спољни радови на тунелу почели су Октобра 1906 г. и састојали су се у спремању земљишта за машинске зграде и станове; у намештању машина за механичко бушење, за транспорт, за вентилацију спрему и одржавање справа и алата.

За механичко бушење примењене су: ингерзол и мајерова перкузионе машине, које раде ваздухом збијеним За транспорт материјала као моторна снага употребљава такође ваздух збијен на 120 атмосфера. За вентилисање тунела служе центрифугални вентилатори, који кроз цеви потискују у тунел ваздух под притиском од '4 атмосфере. Ови вентилатори треба после свршених радова да остану за вентилисање тунела за време експлоатације и монтирани су за то до самога портала тунела.

За кретање свих машина у машинским пентралама примењен је електрицитет из централа на Кандеру и Хагнек у Шпицу. Трифазна наизменична струја с напоном од 15 000 волта доводила се до централе, у којој се трансформисала на једносмислену струју и делила тад у поједине машине. Потребна снага те струје требала је да расте од 400 у првој до 2500 коњских снага у четвртој и петој години.

За употребу те снаге предузимач је требао да плати електричним централама 2 000000 дин. за све време грађења.

Радови у самом тунелу почели су годину дана

доцније — у Октобру месецу 1906. год. — пробијањем доње галерије (боћепзђоПеп). За вентилисање тунела није било друге упоредне галерије као на тунелу Симплон; појачању вентилације у тунелу требао је да служи ваздух машина за бушење, које су због тога примењене у великом броју не само за пробијање галерије, већ и за рад на њеном проширењу до нормалнога профила. Механичко бушење на северној страни почело јеу месецу Марту 1907. г. Средњи успех у пробијању галерије износио је на северној страни 5 м. за 24 часа. Напонд ваздуха у самој машини за бушење износио је 5—6 а напон његов у компресорима 10 атмосфера. Од времена употребе на тунелу Готхард машина за бушење са збијеним ваздухом постигнут је знатан напредак у раду тих машина. На Лечберг тунелу за 2 пуг краће време ис 2 пута мање машина постигнут је исти успех као раније тим машинама на Готхард тунелу. Највећи напредак постигнут је у скраћењу времена потребном за бушење рупа.

Време потребно за уклањање материјала разбијеног експлозијом остало је готово исто, каои раније, јер се и данас мора вршити једино ручним радом.

Проширење галерије до пуног профила вршило се или пробијањем горње галерије, која се после ширила у калоту, а за њом су скидане и штросе, или је из доње галерије отваран један прорез до самог темена, а из тога прореза разређивани су калота и штросе тунела.

У своме предавању о раду на овоме тунелу, које је 5 Јула ове године пред скупом инжењера, главни инжењер друштва — А. 2оШпоег изјавио је, да се према постигнутом до тог дана успеху може рачунати, да ће тунел бити готов у утврђеном року и позвао је инжењере тога скупа да посете радове на томе тунелу, чему се они и одазивали.

Но у очи дана њихове посете — ноћу између 23. и 24. Јула десила се катастрофа на тунелу, која је сваки даљи рад до данашњег дана онемогућила и која је собом проузроковала не мали број људских жртава.

У 3 сата ноћи експлозија мина, које су биле све у здравој стени, довела је поткоп тунела у везу с једним слојем песка и шљама од морена протканог, водом. Појава овога песка, на такој дубини испод долине реке Кандер на којој је био тунел, није се могла очекивати. Навала воде и песка кроз минама отвену деру била је тако нагла, да су свих 25 људи, који су радили на пробијању галерије, на месту били затворени и галерија, која је била пробијена на дужини од 2675 м., засута је потпуно песком и шљамом на дужини од 1300 м.

Силина, којом су маса песка и воде навалиле у тунел и дужина на коју су оне биле потиснуте дуж уске галерије тунела, дају преставу о моћности подземног резервоара који је отворен тим ходником; али тек кад су у исто време под оним местом у тунелу, где се провала десила, примећене · у долини Гестерн, а у самом кориту реке Кандера вртлози а за овим и обрушавање корита и околине у амбиз вртаче, која се образовала, тек тада је јасно изишла пред очи сва озбиљност положаја у којој се налази тунел.

(Наставиће се)

Из хемијске технопогије,

Старе и нове методе за производњу сапуна.

Сапуни су алкалне или земне-алкалне соли виших органских киселина. Сличне соли тешких метала, нарочито олова, називају се фластери. У техници важи ова одредба: Сапуни сукалијеве или натријеве соли киселина масти а нарочито стеаринске, палмитинске и олеинске: киселине. Калијеве соли разликују сеод натријумових тиме, што су