Српски технички лист

— 397 —

ната, то при пречишћавању сапуна треба и за то додати потребну количину казеина. Да се скува сапун који у себи садржи беланчевине препоручује НеЏег, да се беланце и жуманце или обоје заједно или свако посебице утру с метил или етил алкохолом да постане зрнаста каша. Затим се алкохол дестилациом истера па се онда суви остатак утре с ланолином или вазеленом и дсбивен производ дода већ спремљеном сапуну.

Сотравте Кау употребљује беланчевину која се чува од квара формалином. По зећић-у ова формалинска беланчевина може се додати кокосовом сапуну већ готовом и у хладном стању. Тако звани млечни сапуни махом су сапуни којима је додат сир из млека коме је скинут скоруп.

Уношење жуманцета у сапун чини да се сапун премасти. Ногп, да би добио неутралне сапуне, додаје смеси албуминоза. Ове не могу коагулисати, њихово понашање према солима, које треба издвојити, сасвим је друкчије но беланаца из јаја. Албуминозно киселе соли које се стварају из алкалија много су постојаније при хидролизи но албуминати алкалија и најзад дејствују албуминозе киселине јаче но беланчевина из јајета. Неутралном калисапуну треба додати око 107, албуминоза а натрон сапуну око 8'/,.

Сапалбин је препарат беланчевине који има истоветне особине као и казеин.

И додатак екстракта сладе даје неутралне сапуне. Ови сапуни као и сапуни казеина врло јако пенушају.

Кетет указује на то, да се, кад основи сапуна додамо извесну количину соли магнезијумове групе у сразмери количине слободне алкалије, н. пр. кад се дода цинкова со, онда слободна алкалија потпуно смени у цинканој соли образујући неутралну со и издвајајући врло ситно раздељен цинкхидрат. Ово чини те је сапун врло благ и лековит и, како цинкхидрат има карактер базе а при том не наједа нити дражи кожу као што се чини слободна алкалија, цинкхидрат у исти мах заштићује сапун да се не упрелави. При производњи таквих неутралних сапуна у велико, пропушта се цинкани раствор и алкални сапун кроз ваљке док се не постигне потпуна мешавина, Раствор сапуна у алкохолу не сме се више бојити црвено помоћу фенолталеином. Пошто се на тај начин слободна алкалија потпуно одстрани а на њено место ступи раздељени цинкхидрат, онда се могу додавати и друге ингледиенце.

Ртеутапп (Турин) у Енглеској је патентирао један начин производње сапуна из смрдљивих масти и уља. По тој методи се нечистота и лош задах отклања тиме, што се сапунедуго кува и непрестано брижљиво .меша.

Сапуни загасите боје данас се врло много бе-

ле у котлу. При бељењу натрон сапуна добре услуге чини „Вјашки“ из Баденске фабрике анилина и соде (Натријумова со хидро сумпорасте кисе-

| лине). За бељење љигавих сапуна без смоле употребљују се персулфати.

Смеса ових алкалијевих соли налази се у трговини под именом „РаПдо!“ а справља их фирма: Мегенноје сћепизеће Мегке А. а. Кад се сапуну, који се производи из загаситих масти а кува у туткалу, дода натријум хлорит онда продукат како тврди Селзе! испада такође јасне боје али при том има истина слаб задах на хлор.

Етсеан постиже кување сапуна сасамо неопходно потребним додатком алкалија на тај начин, што на масти дејствује једновремено и с јаким цеђем и раствором кујинске соли. Сагоју ради овако: У затвореном котлу загрева неколико часова еквивалентну смесу масти и амонијака под притиском 95 атмосфера на температуру од 50 до 1009С, Амонијачни сапун заостаје у котлу где се прелије врелим раствором кујинске соли. Соли се раствор додаје само помало да се не би натронов сапун из-

двајао нагло и у парчадима.

(Наставиће се)

БЕЛЕШНЕ

Океански бродови гиганти. У радионици

Напапда и Мо у Белфасту граде се два путничка пароброда за енглеску МћНе—5!аг — линију, који по својим размерама знатно надмашују до сад највеће бродове „Гизнаша“ и „Машгејата.“ Ти нови бродови имаће дужину 268, ширину 38 и дубину гажења 11 метара, а поменута два старија брода имају дужину 208, ширину 26 и дубину 1,1 метара. Највећи немачки брод: „Царица Аугуста Викторија“ дугачак је 206, широк 23, а гази само 10 метара. Нови бродови имаће на себи машина

· за 45000 коњских снага, а брзина хода треба да је | 22 чвора. Коштање сваког од њих изнеће округло

35 милиона динара.

Утицај спроводника с високим напоном слектрицитета на град. У једној из недавних седница француске Академије Наука говорило се о једној природној појави, какву је посматрао био Еаоте2, а састоји се у томе, да је град, који је покрио био простор од 2 км. ширине, прошао 14 км. дуж једног електричног спроводника с напоном струје од 45000 волта. Тај спроводник ишао је на одстојању од неколако километра паралелно једном брдском ланцу, за кога се до сад мислило да привлачи облак с градом, што се објашњавало тиме, да попречне долине прече пут граду и гоне гак брдском ланцу. Но посматрани град прешао је преко