Српски технички лист

— 400 —

темељно проучи питање о том савршеном транспортном среству и да га—-ако нађе да ће бити од користи, —набави пошто—пото- за нашу војску, па ма сви наши инжењери мо рали бити привремени шофери на новим аутомобилима. "Њ :

Ако Бог дадне да Србија срећно преживи ову тешку кризу и победоносно изађе

из тешке борбе, која је неминовно очекује,

онда ће аутомобилски возови још за дугниз;

година вршити своју мирнодобску службу, транспортујупи путнике и земаљске производе с једног краја Србије на други, и на тај ће начин накнадити онај новац, који се буде за њих издао, ако не потпуно, а оно бар већим делом.

Истина, данас није подесно време за вршење набавака ових врста у великом обиму, али нужда закон мења. Можда ће нам велике француске, енглеске и италијанске радионице аутомобила моћи из својих депоа лиферовати потребан број аутомобила и постоља за кола. А горњи строј кола можемо и сами израдити у нашој нишкој и крагујевачкој радионици, За израду горњег строја товарних кола могу послужити и обичне коларске ра дионице којима би држава придодала по једног инжењера за руковаоца или као техничко извршно липе.

На нашем генералштабу је, да. оцени ово све и да учини шта треба. А ми инжењери сви смо готови дапо својим способностима искрено послужимо народној одбрани, на овај начин много више но што бисмо послужили с пушком у руци или као комесари код појединих војних одељења, где смо по

распореду војне команде одређени.

Опити о отпору земљишта код фундамената.

У септембарској свесци 0. г. часописа Мопуе!јез Аппајез де Та СопзтисНоп изашао је овај чланак који ми у преводу доносимо читаоцима техничког листа, надајући се, да ће се многи моћи користити њиме баш сад нарочито, кад имамо да фундирамо многе мостове и грађевине при подизању наших нових железница. Овим ће се моћи користити и многи београдски инжењери и предузимачи. “Јер су методе испитивања врло просте и сваком приступачне. Кад имамо да пројектујемо фундаменте; какве грађевине и да им одредимо димензије према оптерећењу које се може поверити земљишту на ком

| подводимо

се зида, није доста да се ослонимо на податке, које ћемо лако наћи у инжењерским џепним књижицама, јер ту налазимо н. пр. да је допуштено оптерећење за средњу врсту здравице 1,25 килограма на квадратни сантиметар а 4,5. килограмаза. добро земљиште и т. д. Међу тим дефиниције: средње земљиштени добро земљиште (права здравица) нису тачно одређене и према поменутим податцима из тих књига није могућно усвојити тачну цифру допуштеног оптерећења. Најбоље је непосредним опитом одредити: који 'терет може с довољном сигурношћу на се примити оно земљиште на коме ми имамо да извршимо фундирање.

Ово препоручује Госп. Ватејоп у свом делу: Сомт5 дез Сопзишисноп5 суПез. Он вели: место да наше земљиште под какву класу или категорију која је већ иситана и позната, која међутим на издалека наје исгозегла, снашим земљиштем, боље је непосредно испитати моћ ношења нашег земљишта. То“ исто саветује и пуковник |. аиШој у једној врло поучној, белешци са сликама и диаграмима, коју је ту скоро публиковао часопис: Та Кеуце ди сете тишате и одакле ми и црпемо главне податке.

У овој белешци; пуковник Ј. СОшПог описује разне методе које су примењене за одредбу стисљивости земљишта а нарочито ону методу коју је сам препоручио. Затим саопштава резултате које је добио тим начином.

Метода употребљена на утврђе њу (фору) Фе Вопдацез. Кад је грађен фор Вопаџез близу вароши Лила, вршени су експерименти да би се одредила отпорна моћ земљишта (Метопа! ђе 1" отнасјег де септе, 1887) Метода је била ова: На фундамент се положи квадратна плоча израђена од дрвета којој је страна по 1 м. На тај патос озида се зид од цигаљаи њементног малтера који мери у квадрат по 0,67 м. у основи а заравни се на 50 см. над земљом па се покрије хоризонталним патосом. На тај патос натоваре се шине унакрст под правим углом. Затим се мери слегање. Мера слегања за поступна терећења мери се нивелманским инструментом и помоћу четири летве свака на једном ћошку доњег патоса.

Ова је метода подесна да се добију тачни резултати али је тешко за примену јер је велика по-

вршина на којој се опит врши. Површина која мери у квадрат по један метар има 10000 см“, зато реба терет од 10000 кила да би се могао произвеи притисак од 1 килогр. на см“. А да би смо сазнали слегање темеља под теретом рецимо од 20 кгр. на см“ потребно би нам било 200 000 килограма оптерећења или 1000 шина по 200 кила. На поменутом утврђењу — фору — терет није премашио 30000 килограма или 3 килограма на см“. Али је редак случај да се задовољимо тако слабим опте-

рећењем темеља.