Српски технички лист

— 40! —

Метода школа у фотенебло (| Есоје де Еопјепеђ Јеац). Упредавањима о грађевинским конструк-

цијама ове школе препоручује се (1882 и 1898 год) ова метода. 55

Кад се ископа и уравња темељ до површине на којој мислимо фундирати; поставе се четири коцке од камена или озидане од цигаља и цемента на четири угла једног квадрата. Преко тих коцака положи се патос од лрвета или гвожђа па се онда тај патос товари или шинама или трупцима олова и т. д. Слегање темеља под теретом опет се мери нивелманским инструментом. Терећење се продужава све дотле док се темељ не слегне 1 до 2 см. Целокупан терет подељен с површином коцака на којима, лежи, даје максималан терет на јединицу површине, који се сме поверити дотичном темељу

Мстода г. Ватегоба. У свом делу Тгаце дез Сопофисћопо суп саветује аутор да се моћ ношења темеља испита неком врстом стола на четири ноге. Слично дакле методи која је мало час описана. Стога се плоча терети све донде док ноге столове не потону мало у земљиште, то је онда граница терећења, граница отпорне моћи земљишта. По г. Вафегову грађевином не треба оптеретити земљиште више но за 7,6 онога што смо на овај начин одредили, дакле '|, оног специфичног терета који производи слегање. — ИМ пуковник Ј. био препоручује ову меру сигурности и овај коефицијенат. У пракси ретко се допушта веће терећење од 5 килограма на см“ Према томе доста је да се при опиту квадратни сантиметар земљишта оптерети са10 Х ом о дира

Метода пуковника Ј. Си Пој-а. Апарат којим се пуковник служио у разним приликама, нарочито у Паризу (Ноте! дез Јиуанде5) у Лиону (Агзепа! де ја Мошзће, [ом де Та Уипојепе, сатр де за ћопау) састављен је из једног вертикалног стуба 20% 20 см. у пресеку. Тај се стуб постави на слој земљишта на ком оћемо да фундирамо. На стубу је притврђен патос зж2т хоризонтално. Утврђен је помоћу пајаната врло чврсто за стуб. На своја четири угла овај хоризонталан патос има четири дрвене управнице, које су међусобом везане изукрштаним диагоналама. Све четири управнице су побијене чврсто у земљу. По тим управницама у нарочитим жљебовима силазе углови патоса при слегању стуба кад га будемо оптеретили. Жљебови су добро омазани сапуном, како би трење било што мање. Управнице су тако међу собом повезане да чине врло чврст систем.

Силажење патоса, па према томе и улегање стуба мери се помоћу жице која је добро затегнута и дејствује на једну сказаљку која на скали показује колики је покрет.

Терећење се врши помоћу ливених трупаца

19 см, у пресеку и 95 см. дужине. Сваки трупац тежи 100 килограма. Два човека дигну те трупце са земље и додају их трећем, који их горе по патосу ређа.

Како је површина којом стуб належе на земљиште 20 жх 20 = 400 см.“ то је доста четири трупца да се постигне оптерећење од 1 кгр. на см, Притисак од 50 килограма по кв. см. добија се кад се на платформу—горњи патос—намести 200 трупаца који укупно теже 20 000 килограма. Површина патоса може примити 30 трупаца једно поред друго, према томе за максимално терећење треба 7 реди једно врх друго што чини 7 х 19 ==84 см. висине А то сетаман још може трпити.

Можда ће изгледати, да је пресек стуба 20 < 20 недовољан и да не може дати тачан резултат слегања које би произвео какав зид велике дужине и 60—80 см. дебљине. Вероватно и јесте, вели пуковник Ј. СшПот, да ће стуб од 20 ж 20 см. више потонути у земљу но какав други 40 х 40 под четири пута већим теретом. По томе ће апарат показати веће слегање но што ће га при истом специфичком терећењу произвести грађевина. А то је за солидност грађевине боље и није никаква незгода.

Резултати испитивања.

Својим апаратом пуковник је верификовао от-

пор земљишта за темеље нове централне апотеке

у дворишту зграде Поге! Аез ЈпуаНдез. Резултати | су сређени у овој таблици.

о тиинанитнаиниититее чинити

целокупан терећење | слегање терет на квадратни које је констаУ сантиметар товано У. килогр | у килограмима | центиментрима МУ РИЈОО 5 01 4000 10 0.2 5000 19,5 04 6000 | 15 0,5 8000 | 20 1,1 8500 | 91,25 93,0 12000 | 30 93,7 14000 | 35 | 94,3 16000 | 40 | 27,2 20000 | 50 30,5

Из ових цифара се види да је слегање земљишта било потпуно све до терета од ОЛЉ2оКРР –на см. и да је у том тренутку земљиште нагло попустило, да после тога опет настане поступно слегање, готово правилно. Кад је настало магновено утолегање земљишта, износио је притисак на квадратни сантиметар 21, 25 а све дотле слегање замљишта једва је прешло 1 см, (1,1). Кад узмемо '|, овог терећења пред наглим слегањем као границу теренења добијамо "| + 21,25 = 2.12. Међутим како је ножица темеља зграде далеко јача но ножица стуба која износи само 20 Х 90, тосу повисили допуштено терећење преко 2,12 али нису прешли 20. Килогр. на кв. см.