Српски технички лист

још соли и тиме сепостигне потпуно одвајање сапуна од цеђа. Овај се сапун, који је загасите боје поново прокува кад се пристави друго кување сапуна, Сапуни скувани на туткалу називају се још и „сталожени, сапуни. Они показују противно сапунима куваним на цеђу у свом склопу особену структуру „сребрнаст сјај.“ Имају сем тога сразмерно нише глицерина у себи пошто им услед недовољног сољења преостају-мале количине глицерина у самом сапуну. У томе је управо узрок што се такви сапуни мање сасушују но они који се кувају од киселина масти. Али при дужем стајању и једна и друга врста сапуна. подједнако губи од своје тежине. а

Нарочиту разлику показују ове две врсте сапума у спољашњем изгледу. Сапуни кувани на туткалу сјајни су имају сребрнаст сјај а ови други су без сјаја. Сребрнаст сјај образује се нарочито тада кад се сапун врео калупи, па затим поступно хлади. Ово се може протумачити као продукат кристализације стеарин или палмитин-натријума. Али како свака со при кристалисању мора да има одређену количину воде у себи, то ће и сапун куван на талогу туткала који има у себи доста воде и није потпуно одвојен показивати лепши сјај но потпуно одвојен сапун. Ако се,сапун спречи у кристалисању тиме што се меша све док се не стврдне или што се у малим калупима калупи или штосе у машинама за хлађење расхлађује до стврдњавања, онда ће такав сапун имати амор ран изглед без сребрнастог сјаја. Овај сјај је увек састављен из неједнако светлих делова; једни су сјајни други без сјаја. Јасни сјајни делићи су стеринско кисели или палметинско кисели натриум а безсјајни делови су патријум уљане киселине и ови су мекши но они што имају сребрнаст сјај, !

Као получврсти сапуни познати су Езсћуесег -сапуни. Назив „получврсти долази од начина ку-

вања, како је усвојен у појединим фабрикама. Метода се састоји у томе што се већ скуваном са-

пуну додаје извесна количина кокосовог сапуна. Готов овако спремљен сапун одликује се тиме што је мармориран, има по себи плаве, црвене, црне и г. д. жилице, како му се кад дода која боја. Марморирање постане отуда, што боја, добро измешана с олеинско киселим натриумом прошара правилно целу маст.

Сапуни с туткалом кувани имају у себи увек глицерина и праве се у главном из кокосовог уља или из уља од палмове сржи.

Ове сапуне можемо одвојити тек великом количином соли. Употребљују их с тога једино за прање у морској води. Фабрикација бива тако, да се на 280 2 охлађено уље меша с половином тежине натронове цеђи од 379 Ваште све донде до-

"ни

Ан

кле се с кутлаче оцеђен сапун не стврдне у дебљини обичне писаљке. (Производња сапуна „на хлално“). Ако смо приставили лој онда треба температуру кувања подићи на 759 К (производња на „полу врело“).

Сапунски прашкови имају у себи махом већи или мањи проценат соде а понекад и воденог стаклета глауберови соли и сличних примеса.

Медецински сапуни, ако се не справљају по прописима Џппа, справљају се махом из кокосовог уља „на хладно.“ Лековита примеса додаје се непосредно пред изливањем сапуна у калупе. У ме дицинске сапуне спадају и ТМозароје. То су сапуни који се кувају од сулфо-масних киселина, Зсћта!оЏа производи медикаментозне сапуне на тај начин што лековите примесе дроге — екстрахира помоћу киселина масти. Базисни састојци ових дрога везују се киселинама масти у маснокисела једињења или у естаре као што и други растворни састојци у њих прелазе. Маснокисели састојци дају се цеђем или амонијаком пргобразити у сапуне.

Код љигавих сапуна разликују се три врсте: Ако је за кување пристављена маст сиромашна стеарином и ако је калијева цеђ само с поташом одељена, онда се добијају глатки или транспарентглицерински љигави сапуни равномерног , састава. Али ако употребимо масти у којима има доста стеарина онда за време од четири до шест недеља а на температури од 120 кристалише стеаринско кисели кали махом у дугуљастом облику. Бели љигави сапуни одликују се својим сребрнастим сјајем, Као и код чврстог сапуна овај сјај долази од кристала стеаринско или палмитинско киселог натријума, који је у врло ситним делићима равномерно разастрт у маси. Најбољи материјал за производњу сребрнастих сапуна јесте свињска маст или котонско уље с лојем или „палмово уље. Додатак љутог натрона мора лети бити већи но зими. Да се добије производ који се може у трговини трошити треба му дати и извесне каустичке особине. Док се сувише каустични сапуни стврдну и показују само незнатан сребрнаст сјај, дотле угљокисели сапуни истина имају леп сјај али се при стајању расплину. Стеаринско кисели натрон издвоји се при расхлађивању, што не бива код зрнастог-чврстог сапуна. Овај се појав даје видети при пробама на стаклету. Док је сапун врео дотле је ова проба транспарентна — прозрачна и тако у почетку и остаје. После неколико минута образују се при хлађењу мале беле тачкице које се очигледно шире, спајају се међусобом и најзал равномерно распростиру по целој проби. Исто бива за време од неколико дани и при кувању ових сапуна у бурадима, која треба да су од боровине или чамовине. Ако се ови описани сапуни измешају с брашном или воденим