Српски технички лист

— 417 —

г Холштајнских: „Највештији инжењери вели он, у муче да себи створе положај, који одговара њиховом знању и који их колико толико пристојно награђује. То је отуд што их у тој струци има и сувише, што на жалост врло штетно утиче на појединце. Уколико инжењер данас има мање перспективе за напредак, утолико треба да сетруди да нађе пута и начина да повећа број својих перспектива и ја ценим, да му баш развитак модерне трговине, која до сад није била достојно оцењена, даје врло, монго шанса.“

Ауторитет који припада речима једног професора који је у исти мах и практичар, порастао је код г, Теефлтапп-а још у већој мери услед тога што г. професор изводи закључак: „За промет техничких производа у нашем модерном животу, вели он, нами су потребни инжењери с трговачком спремом који су нарочито вични продаји; инжењери имају задаћу, да се поред свог чисто техничког знања у саврше и у комерцијалној струци.“ Затим продужује у похвали теорије, похвали, која из уста практичара има утолико већи значај: „Прилику за ово усавршавање треба пружити инжењеру и то не ограничавајући се једино на праксу, већ допуњујући све теоријском наставом.“ А завршује говорећи: „Пошто је настава преоптерећена, требало би предавати само оно што ће донети непосредне користи. Не треба допустити претерану ревност за образовање (ВИдипомић већ треба задовољити само истинске потребе наставе,“

Овако мудре предлоге треба примити; али свакојако остаје да се определе главне тачке програма наставе. Писац их прецизира овако: продаја и живи језици. Рачуноводство одвајам зато, што према мишљењу пишчевом оно треба да се предаје уз индустријску економију о чему је писац недавно писао и ми у техничком листу саопштили. Слично јеи с осталим предметима: трустови, картели, царинске дажбине, који по пишчевом програму припадају истом предмету.

П. Настава о продаји.

Продавац као и техничар не могу се импровизирати, ту је потребно учење. И доиста постоји “теорија о продаји. Американци су је добро схватили и, поред свег уважења, које они одају пракст, они су створили школе за наставу о продаји. Подстакнути светском утакмицом, конкуренцијом, они су појмили, да се више не сме оставити случају решавање проблема кад се и како се буде који појавио, да је потребно предвидети их. Они су појмили да је за решавање тих тешких стручних проблема потребно, не ослонити се на тренутну инспирацију или на природан дар појединца, већ да треба спојити предавања о искуству „те да се избегну грешке и лутање. Они су дакле прешли на изучавање могућ-

ности и услова продаје, они су их систематисали, они су отуд извели закључке, створили правила, из чега су извели читав низ доктрина за образовање продавца, како оног који из свог контоара управља продајом, тако и за оног који путује да пласира своју робу.

Школа за продавце или је инсталација коју је створила ма каква фабрика или је то нарочита институција ма каквог трговинског предузућа. У њој има два одељења.

Једно одељење има да обучи ученике у познавању робе, коју ће имати да експлоатишу, њен састав и фабрикацију. На тај начин добијају могућности да сами без помоћи механичара изврше поправке на апаратима које продајуу случају ако је апарат просте конструкције, као што је машина за писање или каква каса за регистровање пазара. Овај одељак школе износи упоредно и производе с којима ће конкурисати, да би ученици сазнали све недостатке. Настава им не износи ни у ком случају одличне стране ових производа, како би ученици стекли убеђење, да фабрикати које“они продају, имају несумњива преимућства над свима другима. То је управо главна тенденција трговинске наставе у Америци: да убеди продавца у несумљиву вредност своје робе. Како један американски трговац, који има за собом двадесет година праксе, коју,је почео као осамнаесто годишњи младић, г. Едсаг А. Киззе пише у једној својој књизи: „Морал и принципи продавалачке вештине,“ продавац треба да има ове особине: карактер, природну наклоност, знање, одважност-— одлучност, веру и ентузиазам. Ова последња особина чини, да продавац радије набраја недостатке туђих производа но што излаже несавршенство оних које продаје, па ма то било и под условом да продавац мора одговарати на поједине замерке.

Овај закључак резултује, по мишљењу пишчевом,из два психолошка разлога. С једе стране, успеха може бити само тако, ако је неко непоколебљиво уверен у доброту онога што је предузео да ради и да се купац лакше задобија добрим особинама које очекује од предмета што купује но што ће се одвратити услел недостатка, које назире. Писац суди, да је критично знање од користи као допуна продавчеву занату, јер критика још бољу му веру даје и даје му у борби боље оружје.

Други одељак школе за продавце има за задатак да изобрази саму личност продавчеву: Нарочито трговачки путник ту учи како треба да понуди робу, како треба да се изрази. Није ни једна

ситница занемарена. Чак су у једној књижици прикупљене по избору речи и изрази које треба упо-

требити. Ту су и одговори на евентуалне замерке од стране клијената.