Српски технички лист

-- 416 —

правило су код нашег осветљења. |

Наши суграђани плаћају велику цену од девет пара по хектоват-сату и за ту скупу цену имају и лоше осветљење и кваре им се сијалице. Шта су они Богу згрешили да за своје тешко стечене паре добијају лоше. осветљење и да кваре очи. Зар нема никог у општини или у полицији који се брине за тог Зар нико нема силе да натера друштво да једном престане кињити београђане2

Имали смо прилике да видимо инсталацију електричног осветљења у палати друштва „Росија“ Укућани плаћају место 9 само 6 пара и имају сталну волтажу, непрестано истоветну светлост.

електричног

Остављамо стручњацима да срачунају ко- |

лика је напосредна штета што је сносе Београђани услед неједнаког осветљења, јер ће о-

ни знати какав однос постоји између варија- |

ције волтаже и утрошка струје на сат и нормалну свећу, па ће моћи ако не тачно а оно приближно бар срачунати колико пара просто бацају београђани услед лошег осветљења по домовима. А ми верујемо да је тај губитак у новцу врло велики, да и не рачунамо штету коју људи трпе кварећи, очи то највеће благо човеково.

Не могу да тврдим, али верујем, да ни општина ни полиција није ни у једној приватној кући верификовала поменуте промене у осветљењу. Јер да је то урадила, онда би била у стању да нас бар заштити од новчане штете, ако нас не може заштити од оне штете која долази од напрезања очију. Могла би одредити и објавити колико ког месеца треба друштву одбити од рачуна за осветљење, те да не плаћамо и оно што нам се не даје.

Ми овим опомињемо општину и полицију, које имају да се старају о благостању и о здрављу својих грађана, да на ово обрате пажњу и, да учине што је право и да нас не остављају да плаћамо пуну цену за осветљење и онда, кад нам по три сијалице по 16 свећа не светле ни онолико, колико осредња петролеумска лампа.

0:

Настава у техничким школама.

Комерцијална настава за инжењера.

Т Комерцијална улога инжењера.

Изгледа да;би било банално и говорити о томе, да у индустрији није доста да се само производи, већ да је потребно сем тога, и умети продавати произведене предмете. Али и ако је ово, према

енглеском речнику, гола истина, примена се њена често занемарује и сувише. Неће дакле бити на одмет да се на основи искуства у страним земљама тачно определи програм који треба испунити и срества којима се то постиже.

Техничар у индустрији може имати тројаку улогу: улогу проналазача, улогу инжењера извршиоца и улогу шефа предузећа. Као проналазач он се мора обазирати на потребе потрошње па и ако се ода раду у лабораторијуму или у кабинету, он ипак мора да мисли и на практичну страну решења које тражи. Као инжењер извршилац, онпримењује непосредно на праксу дотично решење по принципима које је проналазач поставио. Као шеф предузећа он ставља потрошачу на расположење оно чему је инжењер створио практичан облик.

Ова подела функција техничарових изгледа да оставља шефу предузећа операцију продаје: али то није у ствари. Без сумње, шефу предузећа у опште спада у надлежност непосредна релација с потрошачем; он има да тражи најбоље срество да протури фабричке производе које су његови инжењери створили; он има не само да задовољи, но шта више и да изазове, потребу публике новошћу производа и то тако, како ће они привлачити публику. Али би било погрешно мислити да се инжењера ниуколико не тиче продаја. С једне стране, доиста, хијерархија функција, која га ставља под управу шефа предузећа, даје му у исти мах право

' да и сам тежи да постане шеф и да тиме крунише

своју каријеру; ако је шеф предузећа глава а инжењери му руке, инжењер се може надати, по закону о старешинству, по искуству које прибере и по множини индустријске борбе коју буде успешно водио, да једног дана постане и сам старешина који руководи производњом. С друге стране, модерна трговина, са својим многобројним варијацијама изискује техничка знања, те инжењер у трговини може заузети завидно место. Ако трговац и не мо ра бити баш техничар, онипак мора познавати фабрикацију робе коју продаје, и, ако тргује с механичким производима, важно је да трговачки путник или продавац буде у могућности да продавцу 06јасни функцију дотичног механизма или чак и да изврши и по неку малу поправку појединих покварених делова.

У Немачкој ова се брига манифестовала у интересу самог инжењерског сталежа. Под насловом: „Нови циљеви и нове функције инжењера у модерном економском животу“ (Меце 21е]е ипа Ашоађеп де трешешв !т тодегпеп Егмеђзјеђеп; Вауемзсћез Тпдиз те-ипђ Оеуегђеђта! 1908 р. 171.) г. Тееф тапп, директор фабрике и наставник у вишој техничкој школи у Брауншвајгу обратио је на то пажњу техничара на једном предавању које је држао 13. децембра 1907. године у удружењу инжењера Шлез-