Српски технички лист
== 49
Готово код свију инсталација одређени су нарочити чиновници централе, који готово сваког сата надзиравају апарате по претплатницима, како би апарати били увек удешени тако, да најрационалније функционишу.
У сразмерно малим варошима. могу. се рентирати овакве инсталације. Томе је најбољи доказ Норфонк и Атлантик Сити, које имају по 50.000 становника; и у којима се такве инсталације рентирају. И нашем Београду не би била на одмет оваква инсталација кад настану жарки летњи дани, који учине, да Београд готово опусти.
Понашање бетона и цемента у мочарима За зидове од бетона или од цемента постоји у мочарима опасност у случају кад у мочарима има пирита. Пирит, у додиру с ваздухом, претвара се поступно у сулфат гвожђа при чему се ослобођава сумпорна киселина (Н,. 504). Под утица-
јем ове киселине може се бетон двојако промену- |
ти, 1), Сумпорну киселину усиса у себе подземна вода и ова тада разори бетон за кратко време. Ово се доиста констатовало у Оснабрику. Изгледа, да се не може бетон заштитити против овог разорног дејства никаквем примесама. Истина, вероватно је, да материје, као што су тешко раствор-
ни силикати и слична срества, успоравају распада- |
ње бетона. Али после извесног времена и све те материје најзад раствори сумпорна киселина, која се у подземној води непрестано обнавља. Најбоље
срество за заштиту бетона у том случају јесте, изо- |
лација зида асфалтом (темељ и управне површине које су у додиру с мочаром.)
2.) У Франкфурту на Мајни такође је конста- |
товано разоравање бетона у каналима који су положени у мочару пуном пирита. Али је ово ишло другим током. Сем пирита у мочару има јоши много карбоната (кречњака. Сумпорна киселина, која се из пирита на описан начин развија, не остаје слободна, већ раствара угљокиселе соли, а ослобођава угљен диоксид. Услед тога је подземна вода у земљишту била пресићена сулфатима и слободним угљем диоксидом. Креч и магнезијум силикати из цемента ступају са сулфатима и угљен диоксидом у реакцију, те се образује нека врста блата. Бетон се дакле и овом приликом поквари. Овакав процес распадања бетона може се сузбити, или бар знатно ублажити, додатком извесних материја Да би се дакле сазнало, да ли извесан мочар може бити шкодљив по постојанство бетонских или це-
ментских грађевина, које би се у њему имале израдити, те да би се унапред знало, шта треба урадити као предохрану, нужно је, да се земљиште (мо-
" чар) брижљиво хемијски испита, а тако“ истд да се
испита и подземна вода тог земљишта, па да се пре– ма томе реши, шта треба чинити. 2енасћи дег Вацуелма па,
21. Моуетђег 1908.
Ф
Просечна и максимална брзина вожње колима. Пре неког времена иницијативмо пруског министарства унутрашњих дела и министарства грађевина приређена су у Шарлотенбургу код Берлина мерења брзина вожње на једној деоници од 500 километара дужине. Резузтати тих мерења изненадили су свет. Нађено је, да обична дрошка с једним коњем прелази на сат просечно 20,5 кт, а највећа брзина вожње износила је 22' кт'на: сат. Ватрогасци с пуном опремом јуре пресечно 22, 4 (ит на сат а максимална брзина вожње износи 24,5 кт. на сат. —Ватрогасци без свог прибора —друга кола, —јуре брзином пресечно 25 Ккт, а максимално. 30,5 Кт. на сат. Приватне екипаже јуре пресечно 28,3 кт а максимално 99 Ккт на сат.
Услед овога изгледа, да ће се допустити већа брзина вожње и код аутомобила по варошима. Јер до сад је важило правило: да се аутомобилом сме кроз варош возити брзином, којом јуре кола, кад коњи опружено касају. При том се веровало да та брзина опруженог каса није већа од 15 Кит на сат.
Ј
Засади дуж улица и друмова и сузбијање прашине. У Паризу су приметили, да дрвета дуж друмова пропадају на оним деоницама где се, зарад сузбијања прашине, друмови поливају тером. Међутим у Енглеској у сличним приликама нису то приметили. Изгледа да у Паризу засадима дуж друмова и улица много шкоди светлећи гас, који се цевима проводи и који кроз незаптивене наставке цеви допире у великој количини у жиле дрвета, јер не може да пробије чврсту кору прашине, коју је (слепио тер или гудрон. Примећено је сем тога, да они, који се возе аутомобилима, нарочито за време утакмица, побољевају од запалења очних капака. То веле долази отуд, што делићи слепљене прашине западну између ока и очних капака, те надраже слузокожу.
2ча» Вин) 21 Х13 1908. 4.