Српски технички лист
- | Степени равномер“ ности хода |
Производња НЕ ВиО хта | | У Т док, У. | 2,8 | 92,3 | 8,3 614 10,5
1250. | 1230. | 12:0 | 1250 | 1000 | 1000 Трошкови експлоа || —— и ње = тације по К. 1, са- | ту кад бензин кош-' | | | | та 27 марке | | | 100 кгр. | | пфенига
Б реј серла у узе
део иу
| || | Трошкови горива | | по кв, сату кад је | | | светлећи гас 12 пф | | | куб. метар | пфенига | – Мазиво и материјал, за чишћење машине | по кил. ват сату пфенига
| 7: 1178
"2 3 | 2 ма а „Џоа план Капитал уложен око| [| | | Марака: | 1900 | 1900 | 2800 3800 | 5600 | 5602 | | •
| 8 || 3
| Отписивање одржа-'
| | | вање и интерес "а Ра
алт 1 бре а ја 1 | Број радних сати | 1500 | 1500. | 1:00. 1500 | 1500 1500 Произведене енер- | | гије киловата сати. | 42% 0 | 3450 || 27150 | Споредни трошкови || Г. | 7" | | По кв, сату“ пф, 777 1794. || 51 | 72 |-4,6
9000 | 21000. 15720
| 6,0 |
27 | 211 | 242 | 231 | 23
Укупна цена кв, сата пф. | | 27
Трошкови горива по киловат сату знатно су мањи при употреби светлећег гаса кад му кубни метар кошта 12 пфенига, него ли при употреби бензола. Међутим су трошкови за мазиво и материје за чишћење машине као и споредни трошкови по киловат сату у истој размери опет већи Код гаса него код бензола. Те према изложеној таблици у оба случаја излазе готово истоветне цене за енергију од 1 киловат сата. Па ипак код најмање инсталације цена за киловатсата износи 27 пфенига а код већих око 93 пфенига; дакле много јефтиније но кад се електрика добије из какве електричне . централе, где се електрична _ енергија за осветлење продаје по 40 —- 60 пфенига (у Београду 0,90 дин) киловат. Истина треба, имати на уму да су овде трошкови горива рачунати под условом да машина ради пуном снагом, а у пракси то бива само изузетно и врло ретко, зато ће чисти трошкови експлоатације изаћи нешто већи. С тога ће тачније бити ако повећамо укупне трошкове за 10 до 15 процената, Ово вреди све ако машине дају струју непосредно мрежи за осветљење. А ако хоћемо, нарочито при осветљењу, да имамо потребну енергију и за време кад машине не раде, онда нећемо моћи избећи набавку мале акумулаторске батерије, што неће знатно упливисати на укупне трошкове око производње електрике. Али при томе може доћи у питање само аку-
мулаторска батерија малог капацитета која служи само привремено. Кад се унесе у рачун и ова ма-
ла акумулаторска батерија, онда ће киловат сат коштати код најмањег типа машине око 38 и 36 пфенига, код машина већег типа између 27 и 28 пфенига, Код ових машина ипак треба да буде човек колико толико извежбан. Ова околност и сразмерно велики трошкови око набавке машина и инсталације њихове могу појединце ипак одлучити, да се не упушта у тај посао, нарочито ако цена електрике из варошке мреже није сразмерно ве-
| лика (н, пр. у Берлину 40 пфенига). Али кад се у
Зме у тачун и друга околност: да сијалице могу бити с металним кончићем, онда ствар стоји друкчије. Счјалаце с могалним Кончићем данас се за приватно осветљење врло мало употребљују као што је поменуто стога, што се такве лампе при напону струје од 110 до 220 волти једва могу конструјисати за 60 нормалних свећа а мање не. Како стручњаци веле, то се још за друго неће моћи постићи, али зато није опет ништа лакше но такву бензин моторску инсталацију удесита да производи електричну енергију од 65 волта напона, па је тиме горња тешкоћа потпуно одклоњена, За 55 до 60 волти напона може се конструјисати сијалица с металним кончићем од 16 нормалних свећа и биће много јефтинија но сијалице с угљеним кончићем које су удешене за струју високог напона од 110 220 волти, које троше по 3,5 до четири волта на једну свећу. Кад се међу тим код ових приватних електричних централа уведе у употребу још и сијалица с металним кончићем, онда наступају сасвим други односи за ргнтабилитет — наравно при употреби сијалица малог интензитета светлости, од 16 до 20 нормалних свећа. Јер с напоном струје од 50 до 60 волти напона Код малих централа може се светлост употребом сијалица с металним кончићем добити за трећину до четвртину оне цене коју кошта светлост код сијалица с угљеним кончаћем
Тесћизеће Випазећап. Ј. М 47 и 48 1908 г,
Рад Удружења Срп, Инжењера и Ћрхитекта,
П, Месни скуп на дан 14. децембра 08. године,
Скуп је у 9", часова отворио потпреседник г. К. Савић, пошто се председник г. К. Главинић изВИНИО, што не може доћи због послова у Министарству. Присутни су: Г. Г. Миша В. Николић, Н. Манојловић, Ј. Ђ. Илкић, Драг. Ђ. Матић, Нешко Смиљанић, П. А. Димић, В. М. Павловић, „Јован Андрејевић, Мих. Јањушевић и Сава М. Радојковић.