Српски технички лист
— 13 — |
тиче одредбе саме каквоће меса, за то има тачних правила како у случају кад је месо у черезима тако и кад је већ исечено и разуђено.
Месо доброг квалитета треба да је једро и чврсто; чврстоћа му се повећава кад је у сувој хладноћи, а знатно омекша у влази и на топлоти. Месо скоро закланог говечета много је мекше но после једног или два дана.
Важно је констатовати колико има и каквог је изгледа лој (масноћа) Лој је нагомилан нарочито по површини и око бубрега. Чак се између мишића у самом месу налази по грумен лоја, и ови на пресеку дају бела или жућкаста места (и то ситна и крупна). Да ли је месо више или мање проткано лојем даје могућности да се домекле одреде и храњиве особине меса. То показује, нарочито кад је нормално, да је месо меко и сочно илдау себи има довољно састојака за асимиловање.
На пресеку свежег парчета меса оцртавају се мали свежњи мишића који су више или мање наблизо и који чине једну громуљицу. Квалитет меса је утолико бољи уколико је громуљица збијенија. Међутим треба имати на уму да је громуљица обично њежнија код младе но код маторе стоке и да јој изглед варнира и од места на животињском телу с којег је осечено месо. Преглед пресека даје још могућносг да се види да ли у месу нема усирене крви или гноја, што се познаје по једноликости боје, да нема модрица (есусћтове), места која су подливена крвљу; да нема повреда од болести ои
Здраво месб мора да има мирис своје врсте, врло свеж (да бисмо то могли констатовати треба мишић поново дубоко усећи, па у том прорезу мирисати одмах по усецању). Код грла која су била при клању болесна, осећа се у месу задах, особито грознице, према врсти болести; задах на мокраћу, на амонијак, на балегу, на прелаво масло (путер). Особит задах на млеко осећа се код меса од стеоних крава закланих кад су већ давно стеоне. Најзад месо прими и мирис понеких лекова који су били употребљени или за превијање рана на животињи или за дезинфекцију штала и обора. (хлороформ, фенол, јодоформ, камфор, сумпораста киселина, аса фетида и т. д.)
Срж у
литета жути се
косима код говечета доброг квакао слама или је ружичаста, и до-
#) Кад је месо болесно оно приања за прсте и прља их кад је буаво и кад се под прстима осећа као љигаво, може се увек рећи да није добро. Пипањем меса може се још познати да (ли је сувише надувано; што понекад чине да би сакрили мршавост брава. Сем тога добро месо треба да је обложено масним ткањем од 1 до 2 сантиметра дебљине; ова масноћа треба да је дебела, бела и чврста около бубрега. Кад на месу нема ни мало масноће по површини, онда је или парче меса сечено из средине каквог мишића или је од мршавог грла говеда или од бика.
јаког
ста је чврста да се међ прстима не може лако здробити. Код нездраве стоке или болесне од кроничних болести срж је на против љигава.
Најзад, пресек кичменице треба да је чист ружичаст, да нема модрица (подишла крв) Плућна и трбушна марамица треба да су нетакнуте,
Телетина прве врсте треба да је бела и слабо румена и да јој је масноћа седефаста, да је правилно распоређена по маси мишићној. Лоја нарочито много има у близини и око бубрега. Телетина другог квалитета руменија је. А телетина. трећег квалитета још је већма црвено обојена. Лој је сивкаст и мало га има.
Месо шкопаца — овнова—треба да је црвено, једро (али не сувише тврдо и још мање жилаво као кожа), да нема јак мирис. Не треба да је сувише масно, јер је овчи лој често за јело одвратно и непријатног укуса.
Месо нештројенога овна има карактеричан мирис.
___ Свињетина треба да је румена, лако проткана машћу; сланина да је бела. Лоше рањене свиње имају месо бледуљаво, као да је опрано; одаје досадан и врло непријатан задах.
Коњско месо нема бог зна како примамљив изглед; доста је црвено, и то мрко, загасито црвено, како на ком месту тела. На ваздуху добија убрзо боју сличну терасијена. (јејта де чјеппа). Мирише слабо; месо од изнурених и маторих коња задише доста на шталу.
Коњско месо од одраслих коња и здравих једро; је;а меко је и љигаво код маторих и изнурених
мај прстима може се лако гњечити и кад се међ;
прстима меља претвори се у кашу. Масти је по површини мало, а често је и нема; Иначе маст по дупљима жућкаста је и зејтињава и од ње на хартији остаје мрља што од лоја говеђег није случај.
Опште особине меса осталих једно - копитара
(магарца и мазге) истоветне су као и код коњсокг меса.
(наставиће се)
Едисон о свом проналаску, Пивене
| зграде,
Тома А. Едисон објавио је пре неколико месеци један свој епохалан проналазак. По систему, који је он сконбиновао мисли да гради куће од цемента, које ће бити знатно јефтиније но зграде зидаме по досадашњем начину. Један стручњак из Граца, који се био обратио на Едисона за ближа обавештења о Едисоновом проналаску, добио је писмо из ког по Мјепег — 'Ртетдеђјању доносимо ове редове: