Српски технички лист

· ка тачна, онда ће по свој

“

пе

„Сад имам модел у четвртини природне величине израђен по цртежима Њујоршких архитекта. Ове зиме конксруисаћу гвоздене калупе и машинерије, помоћу којих ће се зграда сва потпуна моћи

салити за 12 часова пошто се калупи наместе. Шест |

дана по ливењу уклониће се калупи и зграда је готова заједно са степеницама, купатилима преградама и т. д. Пошто се још шест дана зграда буде сушила моћи ће се и људи уселити. Ако хоћемо да нам зграда не буде скупља од 1000 долара (5000 динара) онда се мора — ово је важно — фундирати на пешчаном темељу, јер је материјал који се из подрума ископа све што треба као грађевински материјал изузимајући једино цемент. Гвоздени калупи коштаће око 25000 долара а остала машинерија око 15000 долара. С овом опремом може се излити колико се хоће кућа. По свој прилици образоваће се акционарска друштва, која ће направити неколико калу па; сваки калуп по нарочитом плану. Тако ће се моћи једино рентирати. При раду око овог проналаска није ме руководило начело да заслужим новаца изато ћу радо без икакве накнаде за патентне таксе, уступити право рада сваком друштву доброг гласа. Једино је при том ограни чење: да ми се допадну планови за куће и да се употреби добар материјал.“

Тћотаз А Разоп с. р.

превео Ј.

Фотографско сликање електричких тапаса.

Овим хоћу да обратим пажњу на један појав који у колико је мени познато није о пажен или ако је и опажен, није му поклоњена довољна пажња, коју заслужује. У дотичној литератури нисам наишао ни на најмању приметбу о томе.

Једино, и данас највише примењено срество, којим сетако рећи отискују стално електрични таласи јесте Кохерер, то је цев напуњена металним прашком, која под утицајем електричких таласа мења своју проводну моћ. Узрок овом појаву још ни данас није сигурно познат. Узима се, да таласи изазивају прелетање електричних варница на металне опиљке, те их на неки начин стопе, и тако 06-. разују прелазе без прекида. Ако је ова претпоставприлици бити, могућно добити фотографску слику тих варница, ако се то згодно удеси.

Зарад тога сам раствором шелака начинио знак на стакленој плочи па сам, пре но што се сасушило, посуо плочу прахом од алуминијума, па сам ову направу заклонио од светлости у касету у контакту с врло осетљивом сувом плочом, препарираном с бромним сребром. Ову сам комбинацију из-

ложио упливу електричних таласа. Успех је био одличан. Пошто сам развио плочу, знак је био јасно фиксиран. С почетка сам мислио да можда сам

| алуминијев прашак врши реакцију на бромно среб-

ро. Али пошто сам још неколико пута исту комбинацију саставио али без уплива електричних таласа, и при томе нисам добио ни трага од дотичног знака; морао сам поверовати, да ми је посматрање било тачно. Само се у једном није слагало моје посматрање с претпоставком. Мислио сам да метални прашак мора лежати нагусто, да се зрнца додирују, да би могло наступити дејство. Али је било про-

тивно. Онде, где је метални прашак био најразре ·

' ђенији, био је уплив светлости највећи. Према до-

садашњем тумачењу мислио сам још: да се цела на-

| права мора очистити (еп еп), пре но што буде

могућно дејство светлости. Па и ова поставка није била тачна. Значи светлост је дејствовала, кад год је знак био под утицајем електричних таласа, и. што је дејство дуже трајало, тим је и уплив светлости био јачи. Сем тога приметио сам, да је дејство било јаче, кад сам назађе плоче снабдео поменутим знаком.

С обзиром на ова посматрања, ја сам конструисао ову направу. На загрејану стаклену плочу отиснуо сам штамбиљ од гуме који сам претходно премазао раствором конофонијума у алкохолу и оставио да се на стаклету сасуши. Услед топлоте стопила се смола и прионула је за стакло, чиме сам добио доста тачан отисак. Затим сам пажљиво све посуо алуминијевим прашком. Назађе стаклета снабдео сам с танком плочом од бакра. Све то заједно с осетљивом бром— сребрном плочом ставио саму фотографску касету. За произвођење варница употребио сам једну малу инфлуенц машину чија стаклена плоча има 18 см. пречника и која даје 3 см. дугачке варнице и једну малу антену — (овршину, мотчицу са шиљком)—од 50 см. висине. Машина је била у мом стану а помоћник ми је изнео касету на улицу и поставио се око 70 м. далеко. Па ипак сам добио врло јасно осветљен отисак. Граница до које допираху електрични таласи није ни близу била достигнута. Оволико о мојим досадашњим опажањима. Они ми дају извесност: да је моја направа изврсно срество за фиксирање електричних таласа и за доказивање да на дотичном месту постоје. У првом реду може наука да се овим користи. Ми овим не само да смо у стању да констатујемо присуство електричних таласа; већ можемо да 'имфиксирамо и трајање и интензитет чисто графичким путем. Да наведем пример: Кад наступи непогода,

моћи ћемо целу појаву тачно прибележити и по времену трајања и по броју и интензитету електричних пражњења. В

Зарад тога замислимо стаклену плочу, на којој је једна тачка посута металним прашком, позади ње металну плочу (као код огледала) а овуу вези

одн