Српски технички лист

96 -—

Припремни испити на нашем техничком факуптету“)

У септембру прошле године штампан је у Срп, Техн. Листу чланак о припремним испитима на нашем техн. факултету. У чланку се констатује рђав успех кандидата и наводе се многи разлози.

Истина је, што се у чланку каже, да је припремни испит постао право страшило за кандидате, То је тако од када имамо Универзитет. Пре три године, када је Велика Школа претворена у Универзитет технички факултет је у (многоме измењен: Избачени су сви посебни испити и засебна оцена за све графичке радове, а место тога уведена су свега два дипломска испита: 1 дипломски (припремни) и 1 дипломски (стручни). Новим уређењем тежило

· се, да се од кандидата захтева много више знања и спреме но до тада. Али новим и потребним захтевима није следовало побољшање услова и околности за рад кандидата. Од њих (се овим—према дотадањем—много тражило а мало им се дало. Све што је за њих учињено то је, да су постављена још 2—3 наставника за предмете за које до тада њих није било, и ништа друго. Све је друго остало по старом.

Поменутим изменама хтело се много постићи али је, жали Боже, испало обрнуто. Укидањем посебних испита несумњиво се олакшало техничарима у толико, што су испити из многих предмета уопште

изостављени у место чега је заведено само слушање тих предмета, и што је украћено полагање испита

двапут из истог предмета, нарочито предмета који је био мање епотребан поред осталих потребнијих. У осталом ни у немачким школама, на које се ми од увек угледамо, ни у „француским школама не постоје у исто време и општи (дипломски) и посебни испити, Док у француским стручним школама

њу И ако се уредништво Српског Техничког Листа не слаже у свему с овим натписом, оно га ипак износи на јавност као мишљење једног од оних, који полажу припремни испит Читаоци ће лако запазити, да се у излагању мисли за преу стројство ових испита писцу поткрала једна недоследност, По данашњој уредби спрема за припремни испит траје 2 године а писац предлаже да се припремни предмети полажу на пријемном испиту после године дана. Како ли ће кандидат моћи савладати дотичне предмете за годину, кад им по садашњој пракси нису довољне 2 године2—Не би можда било популарно али би било заиста корисно, кад би техничке студије трајале 10 семестара, место 8 као до сад, Фактички би се врло мало шта изменило јер са врло незнатним изузетком сви техничари пробаве на техници најмање по 9 а и по 10 семестара.

Исто нам тако мало незгода изгледа и предлог о надзору у клаузури. Има задатака за које није потребна клаузура иг. професори знајући то, могли су и допустити употребу и књига и аутографисаних табака без штетних последица по оцену-

Сложили бисмо се с предлогом за репетиторе, кад томе

не би био противан г. Министар финансија. •

постоје само посебни испити из сваког предмета, који се слуша, дотле у немачким школама од многих предмета, који се слушају, полажу се само из извесних предмета свега 2 дипломска испита. Да ли је сад боље угледање на |немачке школе или француске, с обзиром на све наше околности о томе се може говорити на другом месту. За то је потребно познавати добро и сам дух и способности наше. Главно је то да је увођење 2 дипломска испита за наше техничаре, нарочито за прве |генерације било право страшило. То се да лако објаснити Ђаци док су у гимназији сматрају себе много оптерећеним и у великој стези. Кад дођу на Универзитет, онда налазе да им се треба „мало одморити“ Зато се увек у почетку универзитетских студија примећује велики застој и незаинтересованост за предметима. Кад се тако почетак запусти, онда ја веома тешко постићи све оно што се запустило, а нарочито је тешко ићи у студијама упоредо с предавањима наставниковим, што је у Математици неопходно. Али сав разлог рђавом успеху није само у томе. Можда су техначари у томе почетку веома ревносно посећивали часове предавања, можда је чак неки мали број од њих и покушавао својим радом ићи упоредо са предавањима наставниковим,али се сваки брзо могао уверити да је то било немогуће. Немогуће је било с тога што је за озбиљну спрему из Математике потребан метод гимназијског рада т. ј. поред слушања предавања неопходно су потребиа и вежбања с наставником Може се рећи да су само предавања без вежбања за већину техничара узалудна. Код нас се тако није радило. Истина и код нас је увек у распореду „часова фигурирао по један час вежбања недељно. На тим часовима наставник је сматрао да је довољно ако само прочита по неколико десетина задатака слушаоцима и по неке им од тих на брзу руку објасни, што су у осталом они и сами могли наћи у многим страним збиркама. Рађено је тако без сумње за то што наставник није имао времена да држи више часова вежбања и саПодшпт-а То се могло постићи одмах узимањем асистента за вежбања, као што је урађено тек ове године.

После тога наступиле су и последице таквога рада. Математика је за велики број кандидата постала право страшило, или су пак сматрали — што у осталом може бити тачно—да на њу треба утрошити исто толико времена, колико и за све остале предмете—изузев физику. С тога су готово сви одлазили на испите с тим, да из Математике падну оставивши је за други испитни рок. Поред тога дешава се и то, да наставник без обзира на то, како је у опште која генерација могла радити на томе предмету. да не баш лаке задатке. Кадсе све ово улме у обзир, онда се лако може објаснити зашто