Српски технички лист

— 32 _—

шта жива мера. С друге опет стране; шта се може дати војнику за 52 сантима дневног Једино решење изгледа да се намеће: повисити дневницу на војника. То би било могућно кад не би Сило министра финансије који ту улаже свој „вето“, Недавно је француска скупштина вотирала милијун динара за поболшање војничке хране. Па знате ли шта је допринео тај милијун» Сваком војнику по пола сантима дневно. Ако бисмо хтели повисити дневни трошак на војника у Француској по 25 пара, требало би још педесет милијуна динара у војном буџету. Изгледа да скупшина не би била вољна да их одобри“)

Али не треба ни у чем претеривати. И месо од преморене или и болесне стоке не треба одмах бацити, оно се може јести. Подесном стерилизацијом на против може се постићи да месо буде за храну употребљиво.

Ово је начело примљено у иностранству (ван француске). То је у Немачкој, у Аустрији, у Белгији у Шпанији, и у Швајцарској изазвало стварање нарочитих касапница (ејаих Ттапс5 = без сгеге) у којима се продаје месо које је мање вредности или које је од болесне стоке. Ту се продаје то месо или сирово или печено и кувано, како је кад месо од здраве стоке или болесне стоке или покварено. Печено месо пече се у пећима (ашосјаме5) у којима је поређано у комађу испод 3 килограма тежине.

То месо не сме купити ни један растауратер већ само приватни људи ло цену од 0,60 до 1,10 динара килограм.

Ово месо припремју за продају сами чиновници кланица, под двогубим надзором техничких органа и полиције.

У Берлину су слободне касапнице, Егеђапке, 1904 и 1905 године продале више од милијун килограма говеђине телетине и овчетине; више од 500 000 килограма свињетине. Све је то било месо добре каквоће, што се тиче храњивости, и потпуно безопасно по здравље. Званична хигијенска статистика казала је да није било ни једног случаја по-

бољевања услед неварљивости таквог меса.

#) Да би биле разумљиве горње цифре треба имати на уму: да је количина доброг меса код стоке попближно полови“ на тежине _ живе мере. Н. пр. во који је жив тежак 800 килограма даје заклан: 26 килограма крви; 62 килограма коже; лоја око црева 47 кгр, лоја озго који се мора скинути 12 кгр, плућа, џигерица и слезипа 18 кгр. дроб, црева 7 кгр. ноге 10 кгр. бураг 19,50 кгр. глава 8,5 кгр. мозак 0,30 кгр. језик 5,5 кгр. отпадака 1,20 кгр, балеге 78 кгр. Тежина меса састоји се из: меса у четири черега 461 килогр, два бубрега 1,50 кгр. лој око бубрега 14 кгр. два образа 12,83 кгр. реп 1,95 кгр, две марамице 2,24 кгр. Свега меса 495 килогр. Од овог треба одузети губитак од сасушавања 14,50 кгр. Размера између меса и живе мере врло је различна код волова разне расе, разне угојености и разног склопа. Али се просечно може рачунати овако: дебљина, лој, језик бубрези ббСод сто, кожа 6,5 од сто џигерица, плућа · 15,5 одсто црева и дроб

месо, глава, ноге, слезина (балега), срце, крв, 18 од сто.

Писац вели, кад би у француској биле допуштене слободне касапнице РЕгејђапке, вероватно да би престала срамна трговина несавесних касапа.

Егапс!в Магге Експерт-хемичар код апелационог суда у Паризу.

Сеп ступе М 4 и 5 1908.

3: њени

ВЕСТИ

Нов члан утемељач. Господин Миша Николић Начелник Жељезичке Дирекције редован члан нашега Удружења изволео се уписати и за члана утемељача положивши благајни Удружења Срп. Инжењера и Архитекта улог од (100) стотину динара. Господину Николићу, који био један од оснивача Удружења а доцније вазда његов ревносан члан и пријатељ, Управни Одбор и овом приликом изјављује највећу захвалност на пријатељској пажњи и помоћи указаној Удружењу,

Прилози за Дом Удружења За чланове осниваче Дома Удружења Срп. Инжењера и Архитекта поред раније објављених уписали су се са улогом од по 100 динара г. г. Драг. Мирковић управник водовода и Душан Божић инжењ. Канализац. Одељка.

Клуб инжењера водовода и канализације положио је благајни 20 динара сакупљених на једном пријатељском састанку као добровољни прилог за подизање Дома.

Експлоатација мајдана „Момин Камен.“ Дирекција Срп. Држ. Железница расписала је оферталну лицитацију за 16. фебруара ове год. за лиферовање туцаника 15.000 м,5 годишње, камена'ломњеног тесаног, полутесаног као плоча и степена по потреби, у вези са уступањем овога мајдана у експлоатацију за три године.

Услови се могу видети свакога дана у канцеларијско време у одељењу за одржавање.

Разбирање стена у клисури „Тунел“ на среском путу Неготин—Штубик—Пловна—Клокочевац извршиће се ове год. по пројекту окр. инжењера г. Б. Минића.

Предрачунска је сума 17888,18 дин.

Претплатницима

Многи нам се од господе претплатника обраћају с молбом да им накнадно пошљемо бр 9 из 1908. год.

Ради обавештења, извештавамо сву господу претплатнике, да је грешком штампара бр. 9 означен са бр. 10; а бр 10 са 10. а.

Исто тако на броју 50. стоји само број 0. „Администрација.

Власник за Удружење Срп. Инжењера и Архитекта Кирило Савић ванредан професор Универзитета

одговорни уредник: Јован Андрејевић инжењер, управник грађевинског одељка општине Београдска. Штампарија К. Грегорића и Друга — Београд