Српски технички лист

-- 81

обраћају на то, да се такве радње што више заштите од пожара. Чак и само Министарство трговине у Немачко! расписало је правилник, по коме се морају уклањати сви лако-запаљиви материјали из таквих радња.

Овде ћемо напоменути само најважнмје одредбе овога расписа

Подрумске просторе у којима се налазе велике количине материјала за паковање, сламе, сандука и томе слично, који се сматрају као особити проузроковачи пожара, треба одвојити нарочитим зидовима и патосима од несагорљивих материја као

што је КЈеп-ођ покривач и том слично. Степеништа,, која везују подрум са горњим

спратом треба извести по Моптег-овом систему, (бето арме) а врата за такве просторе треба градити

од двогубих гвоздених плоча између којих се на-.

лази азбест. Ветлег, Коте, ипа Кискег 5сћуагге). Сем тога, простори у подруму, који су у вези

са степеништем не смеју бити већи од 50 таГлав-

(Систем

на вредност овога степеништа лежи у томе, да ус-

постави згодну везу између подрума—у којима се обично налазе собе за послугу и њихову гардеробу егс.—-и приземља.

Велики подрумски простори морају бити подељени масивним зидовима у просторе не веће од 500 т= Свако одељење у подруму које је веће од 200 тл“, мора имати два излаза, који воде у отворено двориште или на улицу. При овоме се не узима у обзир простор за степениште које води из подрума у приземље. Слични прописи важе и за таванске просторе; исти треба да буду одвојени од степеништа масивним зидовима, а врата морају бити од несагорљивог материјала.

Сама пак грађевина треба да буде што је више могуће од масивнијег материјала.

Таваници у просторијама саме радње треба да су од несагорљивог материјала. Гвоздене конструк ције треба да су обложене Жрђавим топлоношама, Отвори на таваницама су дозвољени само у великим просторијама—преко 100 та Изнад излога фасадни зид треба да буде 1 т: висок и то од несагорљивог материјала, како би се отежало простирање пожара од излога ка горњим прозорима. При томе треба да је слеме прозора заб, 30 т ниже од таванице. Велике просторе у радњи, који су без преградних зидова. ;треба осигурати на погодним местима таванским заштитним појасима(>) од несагорљивог материјала, који одстоје од таванице за 1 т.

Ови појаси треба да дају отпор даљем распростирању пламена, да не би захватио таваницу, Сем тога у распису предвиђени су многи излази, како би се у случају пожара смањила паника и код купаца и код трговаца.

На сваки 25 м. треба да буде постављен по један излаз. Укупна ширина свију излаза мора на сваки 100 т“ озидане површине бити () О ат

Дворшта која су у вези да излазима из радње и са степеништима морају имати капије које воде на улицу, најмање од 3 т ширине.

Простори изнад радње, сем степеништа која воде у радњу, морају имати још по једна степеништа која су у непосредној вези са двориштем или са улицом. Овим је омогућено брже спасавање „0них лица, која се приликом пожара налазе на горњем спрату. На сваком степеништу мора бити одмориште од 1,50—1,80 т ширине. Сва врата у таквим радњама морају се отварати у поље.

Овакве се радње не смеју осветљивати петролејумом. Гасне лампе пак морају бити одвојене од запаљивих предмета у висину за 1м.а са стране 0,25 т..

Да би се обезбедио пожар од електричне инсталације прописана су нарочита упуства од немаччких електротехничара.

Електричне жице од додира са запаљивим материјама морају бити заштићене изолационим цевима. Излози могу се само споља осветљивати.

Све радње магацини и други простори морају имати нарочито резервно осветлење за случај нужде. Сама пак врата која су у непосредној вези са улицом морају имати црвене лампе. Ове радње могу се грејати само споља.

Инсталације за парно грејање морају бити изван те зграде Гвоздене пећи дозвољене су само у изузетним случајевима и морају имати своје штитове. При зидању саме зграде ово су у главном мере предострожности против пожара. Сама пак радња мора имати довољан број справа за гашење.

Циљ је свега овога горе изложеног, да се архитектама обрати пажња при пројектовању оваквих грађевина, како би се исте што боље обезбедиле од

пожара. Шрепловић

ИГИЈЕНА 2 ВОД Блиц по Дари ПИ БН о мен:

О свежем месу. (свршетак) „Ко хоће месо доброг квалитета треба добро

да га плаћа; али држава хоће да се војсци даје добро месо а да га она јефтино плати. Ми смо често

слушала да се обично противу оних који се туже вели: нека они, који су незадовољни, запитају своје газдарице шта могу оне дати за 26 сантима на оброк кад при том имају још да троше и гориво>

Француска држава (а приближно тако и Српска према српским приликама) плаћа месо по 1,00 до 1,25 динара килограм; таман толико колико ко-